Ho ho ha ha hi hi

Nije moderna, ali
životna mudrost koju mogu da podržim

Tekst Miloša Vasića o zvocanju nije privukao samo moju pažnju, oglasila se i AlexDunja sa bloga B92, koja između ostalog i piše:

ne dopada mi se veselost koju izaziva, odobravanje
dečaka u smislu on je rekao sve ono što ja nisam smeo.
ma daj, od koga nisi smeo?
od nakostrešene mame, ili od žene koja te zamoli
da joj povremeno olakšaš svakodnevicu?

Ovde se neću baviti tekstom AlexDunje već komentarima. Moglo je da se pročita kako bi ipak trebalo slušati 'životne mudrosti' (misli se na tekst MV) a ne odbacivati ih samo zato što nisu 'moderne'. Meni ostaje nejasno šta bi u Vasićevom tekstu moglo da se okarakteriše kao mudrost, pa još i životna? Možda onaj deo o zvocanju koje izaziva krvne delikte? Kad smo već kod toga, među komentarima se našao i jedan koji se žali zato što trpi konstantno zvocanje poslednjih 7 godina, kao i jedan koji odgovara da bi bio blaži prema njemu (na blogu) da je samo znao za to. I sve to kroz šalu i kroz optužbe na račun autorke bloga da jednostavno nema smisao za humor, te da stoga nije 'shvatila' tekst.

Time dolazimo do sledećeg (komentar prenosim u celosti):

aj se ne lažemo
Nije tačno da samo žene trpe i da i muškarci nisu žrtve porodičnog nasilja. One su samo malobrojnije i manje vidljive siledžije.
Mnogo je muškaraca doživelo neki oblik maltretiranja, a skala je vrlo široka i kreće se od zanemarivanja, ponižavanja i vređanja da je glup, nesposoban i bezvredan, do zlostavljanja.
Želja za vladanjem i kontrola života žrtve, spada u "žensko nasilje".
Ako muževi u većem broju koriste fizičku silu, supruge to rade suptilnije, ucenama i psihičkim torturama. Nasilnice ne određuje koeficijent inteligencije, stepen obrazovanja ili materijalni položaj, već potreba za dominacijom.
Psihološko zlostavljanje često je nevidljivo, deprimirajuće i izvor frustracija i inhibicija.
Prema članu 197 KZ nasiljem u porodici se smatra ograničavanje slobode kretanja i komunikacije sa trećim licima kao i vređanje i drsko ponašanje. Ogroman broj oženjenih muškaraca osetio je to na svojoj koži kroz različite oblike mentalne torture.
Žene prete da će odvesti decu,ili da će ih onemogućiti da ih vide ako su razvedeni, prete da će oteti stan, zajedničku imovinu, ušteđevinu, a umeju da budu patološki ljubomorne, osciliraju u raspoloženju, od samosažaljenja do eksplozije besa kada lome stvari po kući, nasrću na muža i sebe povređuju da bi izazvale sažaljenje ili strepnju, strah i kajanje kod svoje žrtve.
Dok u jednom broju slučajeva žena nasilnica vidi svog muškarca isključivo kao nepresušnu kasicu prasicu koja joj omogućava lagodan život, postoje i obrnute situacije gde je ona obrazovana i situirana i uživa u ponižavanju partnera.
Žensko nasilje karakteriše zloupotreba žrtve, izazivanje osećanja manje vrednosti, manipulacija decom, novcem, kućom...
(ps. čisto da ne bude samo zvocanje, jel)

Komentar je ilustrovan fotografijom žene koja šutira muškarca. Žena nosi cipele sa štiklom, dok je muškarac na sve četiri, u radničkom kombinezonu. Komentatorka jako ozbiljno brani Vasićevu kvazi-šalu o krvnim deliktima izazvanim zvocanjem. I to je suština i opasnost ovog teksta - preko ho ho hi hi ha ha lako se dođe do toga "a šta je ona njemu rekla pa ju je udario" odnosno do okrivljivanja žrtve, i opravdavanja nasilnika i nasilja.

Ne bih detaljno analizirala ovaj komentar, kao što sam već rekla to je samo poduži ekspoze na temu "a šta je ona njemu rekla pa ju je udario". Ovaj komentar je samo dokaz da je opasnost na koju smo AlexDunja i ja htele da ukažemo (svaka na svom blogu) stvarna. Iako tekst brane kao neozbiljan, lagano štivo za uz kaficu, čitaoci i čitateljke su spremni da jako ozbiljno uzmu u obzir da 'zvocanje' (šta god to bilo) može da bude opasnije od fizičkog nasilja, i da jako ozbiljno brane osobu koja je odlučila da se protiv 'zvocanja' brani fizičkim nasiljem.