Prošle nedelje internetom je protutnjala vest o novom istraživanju koje pruža sasvim novi uvid u muško-ženske odnose, tačnije muško-ženske bračne odnose. Naime, tim istraživača je došao do zaključka da muškarci koji više učestvuju u tradicionalno ženskim kućnim poslovima ređe imaju seksualne odnose. Odnosno, internet portali nam kažu da je to zaključak studije. Mada... da li je zaista tako?
[Pre no što krenemo sa analizom - napomena. Tekst studije meni nije dostupan, te stoga i ne komentarišem samu studiju. Komentarišem načine na koje su internet portali prenosili vest o studiji i rezultatima do kojih su istraživači došli.]
Kada na engleskom googl-ujete parametre istraživanja - kućne poslove (housework) i seks (sex) dobijete sledeće:
Svi naslovi na prvoj strani nagoveštavaju isto - muževi koji su više uključeni u (tradicionalno ženske) kućne poslove imaju manje seksualnih odnosa. Ukoliko se fokusiramo samo na naslove i iz naslova pokušamo da shvatimo o čemu se radi u tekstu (čemu i služe naslovi) dolazimo do sledećeg: žene uskraćuju muškarcima seks, kao i to da je muškarcima seks bitniji. Takođe, ovi naslovi na neki način ostavljaju otvorenim pitanje "A sa kime to muškarci imaju manje seksualnih odnosa?" jer ukoliko se priča o bračnim parovima, logičniji naslovi bi bili vezani za to kako venčani parovi imaju manje/više seksualnih odnosa ukoliko je podela poslova manje/više tradicionalna.
Sve, međutim, postaje interesantnije kada se otvori neki od ovih članaka, na primer, prvi na listi. U njemu dobijamo više informacija o studiji kao i o rezultatima studije. Pre svega saznajemo da je studija rađena na osnovu podataka koji su sakupljani od 1992 - 1994. Dakle ti najnoviji podaci o bračnim odnosima u suštini su 20 godina stari. Naravno, autori studije tvrde da se malo toga promenilo u bračnim odnosima nakon početka 90tih, i da starost podataka nema naročitog uticaja na validnost studije. Ali, zašto im verovati na reč. Oni su istraživali parove od pre dvadeset godina i kako bi mogli da znaju kakvi su odnosi među muškarcima i ženama u današnjim brakovima.
Ono što je šokantnije je da autori studije u stvari tvrde da je količina zadovoljstva manja kod parova koji se drže tradicionalnijih uloga. Dakle, više seksa ne znači više zadovoljstva, to jest, bračni partneri su zadovoljniji u onim bračnim zajednicama koje su uređene upravo tako - kao partnerstva. To znači da bi tačniji naslovi trebalo da glase otprilike ovako - "Ravnopravnija raspodela kućnih poslova znači srećniji brak", a možda čak, ako biste da privučete čitalaštvo, "Za bračne parove više seksa ne znači i više zadovoljstva".
Drugi članak na listi je jako interesantan. Već u naslovu se nagovešteni rezultati studije dovode u pitanje, a u članku nailazimo i na sledeću konstataciju:
Kakav savršen tajming. Kada se vodi debata o ulogama žena u svemu od vojske do kancelarije - druga vrsta ratne zone, stav koji osnažuje, a ne preispituje tradiciju dobija svu pažnju.Autorka ovog teksta je u pravu; tajming je zaista previše savršen. U trenutku kada žene dobijaju pravo da učestvuju u prvim borbenim redovima u američkoj vojsci (čime im je omogućeno napredovanje u vojsci, a samim time i veće zarade), u trenutku kada se otvoreno priča o nominaciji Hilari Klinton za predsednicu SAD-a 2016 godine, baš tada ova studija biva objavljena. Podsetimo se, studija je rađena na osnovu podataka s početka 90tih.
Upravo početkom 90tih je izdata knjiga Suzan Faludi "Backlash" u kojoj je opisan fenomen koji je autorka primetila u drugoj polovini 80tih. Svaki veći pomak koji je napravljen što se tiče ženskih prava, praćen je backlash-om, odnosno kontra-udarom. Jedna od sfera gde je backlash bio najuočljiviji bili su mediji i popularna psihologija. U drugoj polovini 80tih veliki broj novinskih članaka bio je posvećen fenomenu ženske rastrzanosti, odnosno, činjenice da su, pod pritiskom feminizma, žene pokušavale da "imaju sve" - i porodicu i karijeru - a sve to ih je guralo u depresiju. Veliki broj tih članaka je bio prikaz raznoraznih studija, koje su eto slučajno, rađene baš tada. Tu na scenu stupa pop-psihologija koja preko self-help knjiga ženama deli savete kako da se oslobode tih pritisaka koji ih guraju u depresiju. A rešenje je skoro uvek uključivalo povratak ženstvenosti, povratak tradicionalnoj ženskoj ulozi i slično. Onda na red dođu studije koje pokažu da su žene koje se bave tradicionalno ženskim poslovima srećnije i tako u krug.
Da li se isto ono što se dešavalo u drugoj polovini 80tih dešava i sada? Sasvim moguće. Naročito ako uzmemo u obzir mogućnost da autori studije o povezanosti količine seksualnih odnosa i raspodele kućnih poslova nisu bili motivisani ideološkim razlozima. Na primer, uzmimo u obzir da nisu seli i razmatrali kako će na najbolji način dokazati da se ljudi u svakodnevnom ponašanju i intimnim odnosima još uvek vode tradicionalnim rodnim ulogama, već da su jednostavno razmotrili koja tema je trenutno aktuelna u društvu i dovoljno kontroverzna. Za autore naučnih knjiga je bitno koliko puta je njihovo delo citirano, a kontroverzne teme donose veći broj citata. Naravno, jasno je odakle dolazi kontroverznost ove teme; upravo iz činjenice da se žene jesu izborile za određeno mesto u društvu i da ne žele da se vraćaju unazad koliko god naučnici tvrdili da tako jeste, treba da bude ili da će zbog toga biti "srećnije".
Ne iznenađuje da ni naše ženske strane nisu mogle da odole kontroverznoj temi, pa tako na stranicama ŽIVOT-a B92 možemo da pročitamo:
"Parovi u kojima muškarac obavlja tradicionalno ženske poslove u domaćinstvu, imaju seks ređe od onih koji ne rade. Slično tome, parovi u kojima muškarci obavljaju „muške“ poslove - kao što su rad u dvorištu, plaćanje računa, održavanje automobila imaju češće seks" dodaje on.
Sa druge strane, muškarci koji odbijaju da pomognu u kućnim poslovima imaju češće konflikte u svojim brakovima i žene su im nezadovoljnije, kaže Kornrih.
Ranije istraživanje je zaključilo da je ženino zadovovoljstvo zaista povezano sa muškarčevih učešćem u kućnim poslovima.
Naučnici kažu da ravnopravni partneri mogu biti dobri prijatelji i zbog toga im treba manje seksa za dobru komunikaciju.
Prenošenje ove vesti ne znači da kod nas postoji, odnosno ne postoji backlash; prenošenje ove vesti jednostavno je deo vremena u kome živimo.
Međutim, nevezano za ovaj članak, i kod nas možemo da pričamo o backlash-u. Kada bi se kod nas pričalo o backlash-u, on bi mogao da se identifikuje kao kontra-udar na pomake koji su načinjeni u zakonodavstvu početkom 2000tih kriminalizacijom nasilja u porodici. Tekstovi Zorana Milivojevića, nastupi Aleksandra Mandića, tekstovi Vladislava Đorđevića i drugih, predstavljaju deo backlash-a kod nas. A zatim, imamo i ovo; uz napomenu da prenosim ozabavljenu verziju e-novina, jer je original previše_______.
Međutim, nevezano za ovaj članak, i kod nas možemo da pričamo o backlash-u. Kada bi se kod nas pričalo o backlash-u, on bi mogao da se identifikuje kao kontra-udar na pomake koji su načinjeni u zakonodavstvu početkom 2000tih kriminalizacijom nasilja u porodici. Tekstovi Zorana Milivojevića, nastupi Aleksandra Mandića, tekstovi Vladislava Đorđevića i drugih, predstavljaju deo backlash-a kod nas. A zatim, imamo i ovo; uz napomenu da prenosim ozabavljenu verziju e-novina, jer je original previše_______.
Uh... Nisam do sada imao priliku da od vas citam iznosenje neke teorije zavere. Bar meni na to lici ovo sa kontra-udarom. Ne kazem da nije tacno. Samo kazem da meni,laiku,to deluje neubedljivo. Verovatno vi,kao neko ko se pozicijom zena u drustvu bavi profesionalno,gledate na to na drugaciji nacin.
OdgovoriIzbrišiA koja je to organizacija koja,cim vidi da su zene malo digle glavu,odmah naredi kontra-udar ? Mozda "Muski sovinisti bez granica" sa Zoranom Milivojevicem na celu,finansirana od strane saudijskog kralja (samo on ima dovoljno novca da finansira taj sund od knjiga o self help pokretu u bilionskim tirazima) uz fatvu iranskog ajatolaha ?!
Sto se tice pomenutog istrazivanja,meni to lici na tra-la-la istrazivanje,tipa da li treba popiti 3 ili 5 kafi u toku dana i da li je za dorucak bolje pojesti jabuku ili popiti vocni jogurt. To nije ozbiljna nauka. A i medju tim naucnicima,valjda je bila i neka naucnica,mozda i neka feministkinja.
Sto se tice Hilari Klinton,mogu da razumem zasto je feministkinjama bitno da ona dodje na celo SAD,ali ja smatram da je mnogo bitnije da li neko ispunjava sve uslove i da li ima potrebne kvalitete za tako odgovornu funkciju,od toga da li je kandidat/kinja za predsednika/cu zena,crnac,deklarisani homoseksualac,katolik i slicno.
Zene ce ucestvovati u prvim borbenim redovima ? Vau,kakvo dostignuce.
Eto prilike da se i one oprobaju u pišanju po avganistanskim civilima. Da slucajno ne zaostanu za svojim kolegama.
Krenimo od kraja. Valjda ste svesni da na čuvenim slikama mučenja zarobljenika iz Gvantanamo beja ima i žena vojnika koje učestvuju u mučenjima. Značaj dizanja ove zabrane je u onome što je u zagradi. Zbog te zabrane žene nisu mogle da napreduju u vojsci, veliki broj - bolje plaćenih - zanimanja im je bio nedostupan. 'Zahvaljujući' modernom ratovanju gde prve borbene linije u stvari više i ne postoje već se borba vodi svugde, i žene vojnici su ginule ali nisu imale priliku da kao njihove kolege pre toga zarade nešto više para i možda i neku medalju.
IzbrišiPol i rasa političkih predstavnika/ca su i te kako bitni. Politika još uvek predstavlja dominanatno područje belih muškaraca. I to se vidi po donošenju mnogih zakona - u SADu vezanih za ograničavanje prava na abortus, na primer. Takođe, jako je 'telling' što je u izuzetno rasističkoj Americi prvo na predsedničko mesto, nakon niza belih muškaraca, došao crni muškarac a ne bela žena. Sigurna sam da su crna žena ili latino žena apsolutno nezamislive. Mada taj trend prati istoriju - u SADu su pravo glasa prvo dobili crni muškarci, pa tek onda bele (i druge) žene. Prisustvo žena u politici, kakvu god politiku da vode, šalje poruku drugim ženama da i one mogu da učestvuju u politici, da i za njih tamo ima mesta. Čak i na najvišim mestima.
Pomenuto istraživanje nisam čitala, ali moram da se složim sa vama. I meni zvuči tako. Ali to istraživanje će biti objavljeno u prestižnom naučnom časopisu. Van toga zaista malo šta je bitno. Naučna zajednica smatra da je dovoljno bitno i naučno. A što se tiče žena, rekla sam vam da su naučnici najverovatnije bili vođeni pukom željom da objave istraživanje koje će biti citirano. Osim toga, žene često učestvuju u održavanju patrijarhalnih odnosa i tradicionalnih rodnih uloga.
Koja organizacija? Apsolutno nijedna. Da tvrdim da postoji organizacija koja koordinira backlash - e, to bi bila teorija zavere. Ali organizacija, naravno, ne postoji. Konzervativne sile jednostavno reaguju na dešavanja oko sebe. Svaka promena u statusu žena mora biti zaustavljena, mora biti osporena i sl. Isto se dešava sa svim društvenim pomacima, prava homoseksualaca, prava manjina, prava imigranata i sl - koja nad-organizacija stoji iza raznoraznih protesta, prebijanja, grafita... Ni jedna. Jednostavno konzervativne reakcionarne sile koje rade ono što rade. Isto tako se dešava i backlash u vezi sa pravima žena.
Moram priznati da ste izneli dobre argumente i da mi deluje smisleno ovo sto ste napisali u odgovoru...
OdgovoriIzbriši