8 marta ove godine organizovana je tribina "Mizoginija kao spona među religijama" u organizaciji Ateista Srbije. Najavljena je na sledeći način:
Tribinu je otvorila podpredsednica udruženja Ateisti Srbije Marija Dudić, koja kreće sa pričom o opresivnim religijskim praksama - nošenje velova, žensko genitalno sakaćenje, kamenovanje žena koje na bilo koji način i iz bilo koji razloga prekrše stroga pravila religije. Zatim prelazi na stanje kod nas i identifikuje retradicionalizaciju kao osnovu problema i crkvu kao vodilju te retradicionalizacije. Takođe kao jedan od problema identifikuje postojanje veronauke u školama. Kako bi ilustrovala štetnost postojanja veronauke Marija Dudić navodi zaista poražavajuće rezultate istraživanja vršenog među srednjoškolcima koje je radio centar E8 u saradnji sa Care International u 16 gradova Srbije. Pre nego što objavljuje rezultate ona navodi sledeće: "Zaključite sami koliko se njihova mišljenja poklapaju sa mišljenjima i programom crkve i koliko je prisustvo crkve u školama, i čime zapravo rezultuje." Međutim, ni u jednom trenutku nam nije navedeno koliki procenat srednjoškolaca čije mišljenje se poklapa sa stavovima crkve pohađa nastavu veronauke. To je klasična greška u nauci, naročito statistici, gde se iz korelacije izvlači kauzalnost, odnosno dva događaja vremenski prate jedan drugi te bi trebalo da zaključimo da jedan uzrokuje drugog. Ovo naravno nije nužno tačno i Marija Dudić nije iznela naučne dokaze da jeste.
Nakon uvodnog izlaganja u kome je čini se rečeno sve što ima da se kaže na temu mizoginije kao spone među religijama (ne zato što je izlaganje bilo predugačko, već zbog suženosti teme, ali o tome uskoro) reč dobija Dubravka Stojanović, istoričarka. Ona odmah dovodi u pitanje temu tribine, ali je na žalost ne problematizuje.
Nakon kratkog predstavljanja Nataše Lambić iz Žena u crnom (moguće i da je snimak skraćen) reč dobija Borka Pavićević. Ona kreće sa jako dobrom primedbom kako ona ne vidi te žene koje rađaju decu, niti tu pravoslavnu porodicu. I tu je naravno Borka Pavićević u pravu, međutim ona, kao i Marija Dudić i Nataša Lambić pravi grešku gde poistovećuje patrijarhalnost sa religijom, te tako na primer navodi kako činjenica da se žene tretiraju kao roba nije deo patrijarhalnog odnosa prema ženama.
Problem je što se time rasprava izmešta i krivica se prebacuje na imaginarnog protivnika, samim time rasprava, iako o bitnoj i relevantnoj temi, postaje besmislena. Odličan primer za besmislenost do koje dovodi pogrešna identifikacija uzročnika problema je priča o abortusu koja se pokrenula na tribini. Nataša Lambić je pokušala da činjenicu da se kod nas abortusi koriste kao kontraceptivna sredstva, što je strašno, i činjenicu da ne postoji seksualno obrazovanje u školama poveže sa velikim uticajem Crkve. Međutim, da SPC ima toliko veliki uticaj dešavalo bi nam se ono što se dešava u SADu - konzervativni političari bi, otvoreno navodeći verske razloge, uvodili nove zakone otežavajući pristup abortusu, bez da ga otvoreno proglase nelegalnim (kao što se trenutno dešava u Severnoj Dakoti gde su abortusi nakon šeste nedelje praktično zabranjeni). Nametali bi nepotrebne ultrazvučne preglede i periode čekanja, primoravali bi klinike koje pružaju usluge abortus da se zatvore (posrednim metodama, naravno).
Kod nas se ništa od ovoga ne dešava. U Srbiji zaista postoji problem velikog broja abortusa, a malog broja ljudi koji koriste kontraceptivna sredstva (to se vidi i po broju mladih zaraženih seksualno prenosivim bolestima), i postoji problem nepostojanja seksualnog obrazovanja u školama, međutim to ima jako malo veze sa Crkvom. Jedna od stvari u koje se SPC zaista retko mešala jeste pitanje abortusa, i suludo je pripisivati im uticaj tamo gde ga zaista nemaju. Članci u novinama u kojima se piše o velikom broju abortusa navode izjave doktora i doktorki, a ne sveštenih lica. Jedina prilika u kojoj se malo glasnije može čuti koja reč sveštenog lica na tu temu jeste tokom božićne poslanice patrijarha.
Pogledajmo sada šta se desi kada neko od crkvenih zvaničnika javno zastupi seksistički stav. U okviru proslave 1700 godina Milanskog edikta, vladika niški Jovan je odlučio da daruje muško dete rođeno istoga dana kad i car Konstantin, 27. februara. Na njegovu žalost, toga dana su se prvo rodila dva ženska deteta. Razočaran, vladika Jovan se okrenuo i otišao [kasnije je, najverovatnije zbog pritiska javnosti, darivao svu decu rođenu tog dana, uključujući i dve devojčice]. Još razočaraniji komentatori portala blic.rs imali su da izjave sledeće:
Iz ovog stava - odstranite religiju i nestaće mizoginije - proizilazi i drugi. Mizoginija se vezuje isključivo za religiju i crkvu i samim time se stvara ogromna slepa mrlja - uverenje da mizoginija postoji isključivo tamo negde, u islamskim zemljama, kod religioznih ljudi, a nikad kod nas, ateista, naučno orijentisanih, liberalnih.
Tribina je održana, i možete je celu pogledati OVDE.Na tribini će se kritički preispitivati suštinsko patrijarhalno ustrojstvo sve tri velike monoteističke verske zajednice (judaizam, hrišćanstvo i islam). Razgovor će se dotaći istorijskih okvira, i paralela sa mnogobožačkim kultovima koji su obilovali ženskim božanstvima, sve do činjenica o postepenom prelasku rane hrišćanske zajednice sa gotovo ravnopravnog tretiranja oba pola, do diskriminatornog odnosa prema ženama.Sagovornice će govoriti o oslobađanju žena iz stega patrijarhalnih, tradicionalnih i verskih učenja, uz pokušaj pravljenja paralela sa denominacijama u okviru većih verskih zajednica, koje su poslednjih decenija počele da uključuju žene u svoj život kao ravnopravne, od nivoa vernice, pa sve do pristupanja svešteničkom pozivu (anglikanci, npr.).Poseban osvrt će biti dat na položaj žene i majke u Republici Srbiji, uz pokušaj pronalaska odgovora na pitanje koliko je u današnje vreme žena u Srbiji emancipovana, kakve mogućnosti ima i na koje načine joj društvo i država u tome pomažu ili odmažu, uz veće ili manje pozivanje na tradiciju i verska učenja.
Tribinu je otvorila podpredsednica udruženja Ateisti Srbije Marija Dudić, koja kreće sa pričom o opresivnim religijskim praksama - nošenje velova, žensko genitalno sakaćenje, kamenovanje žena koje na bilo koji način i iz bilo koji razloga prekrše stroga pravila religije. Zatim prelazi na stanje kod nas i identifikuje retradicionalizaciju kao osnovu problema i crkvu kao vodilju te retradicionalizacije. Takođe kao jedan od problema identifikuje postojanje veronauke u školama. Kako bi ilustrovala štetnost postojanja veronauke Marija Dudić navodi zaista poražavajuće rezultate istraživanja vršenog među srednjoškolcima koje je radio centar E8 u saradnji sa Care International u 16 gradova Srbije. Pre nego što objavljuje rezultate ona navodi sledeće: "Zaključite sami koliko se njihova mišljenja poklapaju sa mišljenjima i programom crkve i koliko je prisustvo crkve u školama, i čime zapravo rezultuje." Međutim, ni u jednom trenutku nam nije navedeno koliki procenat srednjoškolaca čije mišljenje se poklapa sa stavovima crkve pohađa nastavu veronauke. To je klasična greška u nauci, naročito statistici, gde se iz korelacije izvlači kauzalnost, odnosno dva događaja vremenski prate jedan drugi te bi trebalo da zaključimo da jedan uzrokuje drugog. Ovo naravno nije nužno tačno i Marija Dudić nije iznela naučne dokaze da jeste.
http://xkcd.com/552/
Nakon uvodnog izlaganja u kome je čini se rečeno sve što ima da se kaže na temu mizoginije kao spone među religijama (ne zato što je izlaganje bilo predugačko, već zbog suženosti teme, ali o tome uskoro) reč dobija Dubravka Stojanović, istoričarka. Ona odmah dovodi u pitanje temu tribine, ali je na žalost ne problematizuje.
Današnje naše dve ključne reči su mizoginija i religija, ali bih ja zamenila dvema drugim rečima koje su meni potrebnije za ovu analizu danas, a to su patrijarhalnost i politika, i ja mislim da su u stvari te dve reči, stoje iza mizoginije koja proizlazi iz patrijarhalnosti i da politika takođe stoji iza religije, tako da mislim da tim korakom i zamenom reči idemo korak dublje do problema. Pogotovo kad imamo u vidu recimo italijanskog istoričara Emilija Đentilea čija knjiga je isto ovde prevedena i zove se Politika religije, koja govori o tome da određene politike, posebno autoritarne i totalitarne politike koje su pritom i jedine politike koje mi ovde poznajemo su u stvari zamena za religije i da se u tim totalitarnim ideologijama u stvari, kako on kaže, radi o jednom skupu verovanja i ubeđenja koja zamenjuju klasična religijska osećanja. Prema tome ja mislim da politike ovde imaju svrhu zamene crkve i da crkva samo neki ukras koji se tu usput nađe čisto da pojača taj utisak, a da je ključni problem ovde politika. Moja druga teza je da je naša ključna politika i ključna vera ta patrijarhalnost o kojoj govorimo i zato ću više koristiti taj temrin.Nakon ovog uvoda Dubravka Stojanović nastavlja priču o patrijarhalnosti i politici i ne vraća se na činjenicu da je ona samostalno odlučila da odstupi od zadate teme. To je naravno validan potez, međutim očekivalo bi se da se nastavi sa tom pričom odnosno da se problematizuje zadata tema i da se eventualno naredne sagovornice navedu na rasprave koje bi bile malo produktivnije.
Nakon kratkog predstavljanja Nataše Lambić iz Žena u crnom (moguće i da je snimak skraćen) reč dobija Borka Pavićević. Ona kreće sa jako dobrom primedbom kako ona ne vidi te žene koje rađaju decu, niti tu pravoslavnu porodicu. I tu je naravno Borka Pavićević u pravu, međutim ona, kao i Marija Dudić i Nataša Lambić pravi grešku gde poistovećuje patrijarhalnost sa religijom, te tako na primer navodi kako činjenica da se žene tretiraju kao roba nije deo patrijarhalnog odnosa prema ženama.
Problem je što se time rasprava izmešta i krivica se prebacuje na imaginarnog protivnika, samim time rasprava, iako o bitnoj i relevantnoj temi, postaje besmislena. Odličan primer za besmislenost do koje dovodi pogrešna identifikacija uzročnika problema je priča o abortusu koja se pokrenula na tribini. Nataša Lambić je pokušala da činjenicu da se kod nas abortusi koriste kao kontraceptivna sredstva, što je strašno, i činjenicu da ne postoji seksualno obrazovanje u školama poveže sa velikim uticajem Crkve. Međutim, da SPC ima toliko veliki uticaj dešavalo bi nam se ono što se dešava u SADu - konzervativni političari bi, otvoreno navodeći verske razloge, uvodili nove zakone otežavajući pristup abortusu, bez da ga otvoreno proglase nelegalnim (kao što se trenutno dešava u Severnoj Dakoti gde su abortusi nakon šeste nedelje praktično zabranjeni). Nametali bi nepotrebne ultrazvučne preglede i periode čekanja, primoravali bi klinike koje pružaju usluge abortus da se zatvore (posrednim metodama, naravno).
Kod nas se ništa od ovoga ne dešava. U Srbiji zaista postoji problem velikog broja abortusa, a malog broja ljudi koji koriste kontraceptivna sredstva (to se vidi i po broju mladih zaraženih seksualno prenosivim bolestima), i postoji problem nepostojanja seksualnog obrazovanja u školama, međutim to ima jako malo veze sa Crkvom. Jedna od stvari u koje se SPC zaista retko mešala jeste pitanje abortusa, i suludo je pripisivati im uticaj tamo gde ga zaista nemaju. Članci u novinama u kojima se piše o velikom broju abortusa navode izjave doktora i doktorki, a ne sveštenih lica. Jedina prilika u kojoj se malo glasnije može čuti koja reč sveštenog lica na tu temu jeste tokom božićne poslanice patrijarha.
Pogledajmo sada šta se desi kada neko od crkvenih zvaničnika javno zastupi seksistički stav. U okviru proslave 1700 godina Milanskog edikta, vladika niški Jovan je odlučio da daruje muško dete rođeno istoga dana kad i car Konstantin, 27. februara. Na njegovu žalost, toga dana su se prvo rodila dva ženska deteta. Razočaran, vladika Jovan se okrenuo i otišao [kasnije je, najverovatnije zbog pritiska javnosti, darivao svu decu rođenu tog dana, uključujući i dve devojčice]. Još razočaraniji komentatori portala blic.rs imali su da izjave sledeće:
MilanaSreda, 27. 02. 2013. 17:07hMeni je, kao ženi, muka od svih crkava ovog sveta. Ovo su poslednji čuvari patrijarhata, kada su muškarci posedovali sve, pa i svoje žene i decu. Sada je 21 vek, ovakvim mestima treba okrenuti leđa. Sve dok ne promene odnos prema ženama. Ako ikad to urade.
nick
Sreda, 27. 02. 2013. 17:47h@Milana : Secam se da sam bio neverovatno iznerviran kada na ekskurziji u srednjoj u Grcokoj nismo isli na Hilandar zato sto je zabranjen ulaz za zene(bili gimnazijsko odeljenje puno istih), umesto toga smo obilazili Meteore grcke(nisu ni oni losi) ali su sve devojke morale da nose neke posebne crne suknje, pa nisu vam to mutanti koji ce vam podisati sav kiseonik...
Pa se zatim javi neko ko brani praksu nepuštanja žena na Hilandar i dobija sledeće odgovore
IlijaČetvrtak, 28. 02. 2013. 00:45h@Srbinpatriota : Pa problem je da crkva brani ženama prisustvo na određenim mestima samo zato što su žene. Problem je što se diskriminatorski odnosi prema njima. Nije samo Atos u pitanju i sama crkva kao građevina nije u potpunosti dostupna ženama i to samo zato što su žene a o diskriminaciji žena u crkvi se ima još puno toga reći
Ilija
Četvrtak, 28. 02. 2013. 12:36h@rifko : Odakle ti ideja da sam ateista? Zašto bih bio nedostojan da kritikujem pravila koje su smislili grešni ljudi a ne Bog? Jedan od nalvažnijih zakona Hristovog učenja kaže ''Što ne želiš da drugi čine tebi ne čini ni ti drugima'' jel bi ti voleo da muškarce počnu da tretiraju kao što su kroz istoriju tretirane žene? Bog sa diskriminacijom žena u skoro svakoj religiji nema ništa Njemu su sva Njegova deca podjednako draga ali imaju ljudi kao ti
Ilija
Četvrtak, 28. 02. 2013. 19:48h@Aleksandar-M : Žene su se pokazale mnogo revnosnije u veri od muškaraca. Nije žena izdala Hrista nego muškarac nije Ga se odrekla žena 3 puta nego muškarac nisu žene sumnjale u Njegovo vaskrsenje nego muškarci. Imaju li žene adekvatan tretman zbog ovoga u crkvi? Ne. Ključna mesta zauzimaju muškarci.Većina žena koje su bile članice crkve a koje su proglašene sveticama su ili živele same po pustinjama ili su živele zatvorene po manastirima kao Marija Egipćanka kao sveta Petka i većina drugih. Za tebe kao i za sveštenike i monahe žena je uzrok njihovog uzbuđenja znači krive su žene što postoje a ne pohota ovih navodnih duhovnika. Pa kakva je to duhovnost kad ne mogu da savladaju svoje niske strasti? Pa moraju i mladi monasi da se tome nauče a ne da beže od žena.Ne idu sve žene polugole ima i pristojno odevenih zašto ti vidiš samo ove razgolićene? Razmisli malo o sebi ne okrivljuj druge za svoje uznemirenje
Nikola
Četvrtak, 28. 02. 2013. 09:12h@dek : sramota je sprovoditi srednjevekovne gluposti u ovo doba, jos biti ponosan na to
su24
Sreda, 27. 02. 2013. 17:56h@Milana : Meni je muka kao muskarcu u kakvoj zemlji zivimo. Velika sramota za crkvu i za vladiku. Ocigledno da kasne za realnim zivotom SAMO 1700 godina.
Dakle, kada svešteno lice uradi nešto što je očigledno seksistički, i vernici su spremni da odreaguju i spremni su da prozovu Crkvu zbog činjenice da se drži prastarih pravila u modernom vremenu. Kada ateisti navode citate iz Biblije u kojima se zahteva katastrofalno tretiranje žena, zanemaruje se koju ulogu crkva u stvari igra u Srbiji u današnjem vremenu. Ona je vrsta identifikatora, način na koji se dokazuje "srpstvo". Ali njen uticaj na izbor životnih stilova je zanemarljiv.
Kada je pogrešno identifikovan uzročnik problema koji postoje u društvu, dešava se mnogo više od besmislenih rasprava na tribinama. Stvara se uverenje da bi, ukoliko bi se odstranio taj jedan uzročnik, u ovom slučaju religija, svi problemi bili rešeni. Da bi srednjoškolci, samo da nemaju veronauku u školama, bili oslobođeni mizoginije. Crkva je patrijarhalna, u to nema sumnje, međutim, patrijarhat se ne nalazi isključivo u crkvi. Patrijarhat je sistem i crkva je samo jedan od aktera koji u njemu imaju svoje mesto.
 |
| Crkva bi se uz ekonomiju, državu i porodicu, našla među institucijama (iz knjige Alana Džonsona "Rodni čvor, rasplitanje našeg patrijarhalnog nasleđa") |
Dakle, kao što je Dubravka Stojanović napomenula, rasprava bi trebalo da se vodi o patrijarhalnosti i politici. Naravno da bi religija imala svoje mesto u toj raspravi, ali sasvim sigurno ne centralno.
Iz ovog stava - odstranite religiju i nestaće mizoginije - proizilazi i drugi. Mizoginija se vezuje isključivo za religiju i crkvu i samim time se stvara ogromna slepa mrlja - uverenje da mizoginija postoji isključivo tamo negde, u islamskim zemljama, kod religioznih ljudi, a nikad kod nas, ateista, naučno orijentisanih, liberalnih.
U knjizi "Rodni čvor, rasplitanje našeg patrijarhalnog nasleđa" Alana Džonson, pišući o modernom patrijarhatu navodi sledeće:
Izmeštanje mizoginije iz okvira patrijarhalnog društva u okvir religije stvara lažnu sliku o svetu - sliku o svetu gde u određenim progresivnim krugovima mizoginije nema, na primer u naučno orijentisanim ateističkim krugovima. Ali ovo nije sasvim tačno. Samo pitajte Rebeku Votson. Ali o njenom slučaju, i o tome kako ukazivanje na stvari koje muškarci čine a zbog kojih se žene osećaju neprijatno dovodi do pretnji više u narednom postu.
DISCLAIMER: Ja ne zastupam stav da je postojanje veronauke u školama poželjno ili pak opravdano. Takođe ne zastupam stav da SPC u Srbiji nema nikakvog uticaja. Međutim, smatram da je stav da je crkva glavni uzročnik postojanja mizoginije u današnjem društvu, naročito u Srbiji, pogrešan i da onemogućava konstruktivnu diskusiju.
Ubrzani uspon nauke, tehnologije, politike, i drugih vrsta kontrole takođe je promenila načine na koje su ljudi promišljali o i opravdavali dominaciju muškaraca. Kako Artur Britan navodi:
"U petnaestom i šesnaestom veku počinju da se javljaju novi načini objašnjavanja rodnih razlika koji zamenjuju religiozne razloge. Prethodno, one su bile kodifikovane kao filozofske i političke doktrine. Služili su se obrazloženjima koja su zasnivala svoj legitimitet na Bogu, razumu i novim političkim autoritetima. Ali, od ovog vremena pa na dalje, te razlike nije proglašavala crkva, već "nauka" i njeni glasnogovornici, "pronalazači" fundamentalne prirode muškaraca i žena. Kako su sva ljudska bića podanici zakona prirode, na njima može da se "radi" i njima se može manipulisati kao i svim drugim "prirodnom" objektima. Gde je crkva zahtevala da žena sluša muža jer je Bog tako želeo, nova nauka je tvrdila da su žene inferiorne jer su tako napravljene."
Današnji ljudi signale o poželjnim životnim stilovima pre svega dobijaju iz medija koji se pak pozivaju na autoritet naučnika. Evo nekoliko primera:
[Primer 1] - ozbiljno naučno istraživanje, objavljeno u ozbiljnom naučnom časopisu, koje zaključuje da muškarci koji više pomažu u kućnim poslovima, imaju manje seksa.
[Primer 2] - psihoterapeut koji tvrdi da je biloški uslovljeno da muškarci žele više seksa i da im je (jedino) bitno kako žene izgledaju i kako kuvaju.
[Primer 3] - pozivanje na nepoznato istraživanje koje suptilno stavlja do znanja da muškarci koji jednostavnu uzmu seks kada žele (ne prihvataju 'ne' kao odgovor) imaju više seksa.
U svim ovim primerima, a sličnih ima bezbroj, opisuje se stanje stvari gde su tradicionalne rodne uloge - žena kao neko ko se brine o muškarcu, domu i porodici - neizbežne, upisane u našoj biologiji, ne može im se pobeći, i taj opis daju naučnici. Kada žele da daju legitimitet svojim tekstovima, mediji će se pozvati na naučna istraživanja, tražiće izjave stručnjaka. Mišljenja sveštenih lica se slabo cene, osim naravno ako vest nije na neki način povezana sa religijom.
[Primer 1] - ozbiljno naučno istraživanje, objavljeno u ozbiljnom naučnom časopisu, koje zaključuje da muškarci koji više pomažu u kućnim poslovima, imaju manje seksa.
[Primer 2] - psihoterapeut koji tvrdi da je biloški uslovljeno da muškarci žele više seksa i da im je (jedino) bitno kako žene izgledaju i kako kuvaju.
[Primer 3] - pozivanje na nepoznato istraživanje koje suptilno stavlja do znanja da muškarci koji jednostavnu uzmu seks kada žele (ne prihvataju 'ne' kao odgovor) imaju više seksa.
U svim ovim primerima, a sličnih ima bezbroj, opisuje se stanje stvari gde su tradicionalne rodne uloge - žena kao neko ko se brine o muškarcu, domu i porodici - neizbežne, upisane u našoj biologiji, ne može im se pobeći, i taj opis daju naučnici. Kada žele da daju legitimitet svojim tekstovima, mediji će se pozvati na naučna istraživanja, tražiće izjave stručnjaka. Mišljenja sveštenih lica se slabo cene, osim naravno ako vest nije na neki način povezana sa religijom.
Izmeštanje mizoginije iz okvira patrijarhalnog društva u okvir religije stvara lažnu sliku o svetu - sliku o svetu gde u određenim progresivnim krugovima mizoginije nema, na primer u naučno orijentisanim ateističkim krugovima. Ali ovo nije sasvim tačno. Samo pitajte Rebeku Votson. Ali o njenom slučaju, i o tome kako ukazivanje na stvari koje muškarci čine a zbog kojih se žene osećaju neprijatno dovodi do pretnji više u narednom postu.
DISCLAIMER: Ja ne zastupam stav da je postojanje veronauke u školama poželjno ili pak opravdano. Takođe ne zastupam stav da SPC u Srbiji nema nikakvog uticaja. Međutim, smatram da je stav da je crkva glavni uzročnik postojanja mizoginije u današnjem društvu, naročito u Srbiji, pogrešan i da onemogućava konstruktivnu diskusiju.
Nema komentara:
Objavi komentar