Reditelj Aleksandar Mandić je u jučerašnjem Politikinom kulturnom dodatku izmerio reči da i ne. Zaključio je da je ne ružna reč kojom se pokazuje nadmoć, a ponekad i mržnja. Sa druge strane, "da je anđeoska, nebeska reč." Uopšte ne čudi da muškarac odgajan u pravoslavnom duhu (za kojim još pomalo pati) odbijanje ne može da stavi u istu ravan sa odobravanjem. Odbijanje je čin protiv njega samog, praktično nevezan za želje sagovornika (koji odbija; o sagovornicama uskoro). Tako su osobe koje govore ne označene kao negativci a oni stoje stoje nasuprot, ne pozitivaca, već stvaralaca.
Do koje mere je patrijarhalni muškarac ubeđen da njemu ne treba (ne sme?) reći ne vidimo na kraju teksta:
Sa druge strane, postoji i neko ko nikada ne (sme da) kaže muškarcu ne, čak i kada kaže ne - žena. Jedino ne koje je patrijarhalnom muškarcu milo je žensko ne, jer (1) to ne nije ne i on to zna, i (2) to ne mu dozvoljava da zasuče rukave i na trenutak se pretvori u lovca. Samim time, žena (odnosno žene, ali sve one su iste...) nikada ne može zaista odbiti muškarca. Međutim, to takođe znači da žena ne bi trebalo da odmah kaže da, jer kakav je to plen koji se bez borbe preda. A ako bi žena sama inicirala nešto... pa nijedan lovac neće poštovati plen koji mu sam skače u usta, zar ne?
Na ovo pisanije Aleksandra Mandića, u ravni opravdanja koje prosečan silovatelj promrlja u trenutku dok ga hapse, ja mogu da kažem samo jednu reč: agresivno, odbojno, odsečno NE!
 |
| Ne?! Nepoznata mi je ta reč... |
Dakle, ima ko može da kaže patrijarhalnom muškarcu ne. Muškarac sme drugom muškarcu da kaže ne; to nije lepo i on je onda negativac (samim time snosiće posledice?), ali sme.Potvrda dolazi iz srca, emotivno je superiorna i onda kada NE izgleda obavezno. Uostalom, za koga navijate: za diplomatu kome da znači možda ili čak ne, ili za žene kod kojih ne često znači da ili bar možda.Hvala Bogu, da ima i tih nežnih ženskih ne, koji na kraju budu da. Koliko bi nas na svetu bilo manje da toga nema.
Sa druge strane, postoji i neko ko nikada ne (sme da) kaže muškarcu ne, čak i kada kaže ne - žena. Jedino ne koje je patrijarhalnom muškarcu milo je žensko ne, jer (1) to ne nije ne i on to zna, i (2) to ne mu dozvoljava da zasuče rukave i na trenutak se pretvori u lovca. Samim time, žena (odnosno žene, ali sve one su iste...) nikada ne može zaista odbiti muškarca. Međutim, to takođe znači da žena ne bi trebalo da odmah kaže da, jer kakav je to plen koji se bez borbe preda. A ako bi žena sama inicirala nešto... pa nijedan lovac neće poštovati plen koji mu sam skače u usta, zar ne?
Na ovo pisanije Aleksandra Mandića, u ravni opravdanja koje prosečan silovatelj promrlja u trenutku dok ga hapse, ja mogu da kažem samo jednu reč: agresivno, odbojno, odsečno NE!
Nema komentara:
Objavi komentar