Jovica Stojanović i njegov strah od feministkinja

U periodu od 17 do 22 decembra Večernje novosti su objavljivale feljton pod nazivom Žene preke naravi. Feljton u stvari predstavlja prikaz knjige "Strah od žena" izvesnog Jovice Stojanovića, seksologa i antropologa. Budući da feljton ne nudi nikakve razumne (ili pak nerazumne) argumente, već predstavlja skup mitova, legendi, bajki i neverovatnih priča "iz svakodnevnog života" smatram da jedino zaslužuje e-novinski tretman. Kako feljton ima 6 nastavaka, odlučila sam da izvučem samo (meni) najzanimljivije highlight-ove. Ukoliko vas interesuje ostatak tekstova, pratite link u prvoj rečenici. Do tada, uživajte u ozabavljenim odlomcima. Kao i uvek, boldirani tekst je moj, sve ostalo, direktno iz pera autora (nepoznato je da li je i tekstove u Večernjim novostima pisao Jovica Stojanović, on je jedini potpisan kao autor, međutim u tekstovima se o Jovici Stojanoviću piše u trećem licu).

Deo I Suze odbrane i napada

Seksualne fantazije Jovice Stojanovića o razdevičavanju srpske i svetske naučne zajednice: Antropolog i seksolog Jovica Stojanović, prvi se kod nas i u svetu odvažio da progovori o ženskoj agresivnosti i da sruši sliku o moći muškaraca.

Prokletstvo modernosti - "ženama treba više privilegija, a ne prava": „U modernom dobu žene su postale znatno agresivnije, ali, nažalost, i manje ženstvene. Time što su dobile neka prava dobile su još više obaveza i opterećenja, koja ih frustriraju, a u osnovi svake agresije je frustracija. Žene danas usvajaju čak muške vidove agresije, a stečena prava su razumele i kao pravo da što više frustriraju muškarce.“

Ekskluzivno! Anđeo ujeo čoveka! Ne zna se gde je pas bio u to vreme: Što se muškarac ponaša manje zaštitnički to je žena agresivnija, jer se pored njega ne oseća sigurnom - smatra autor. - Agresija je njen protestni čin što je na neki način zapostavljena. Žene su, međutim, u agresivnom postupanju mnogo opasnije i perfidnije nego što to većina muškaraca može i da sanja. Uostalom, i ujed anđela je ujed!

Čovek je čoveku – vuk, žena je muškarcu - Meril Strip: - Većina ženskih jecaja i suza je vešto odglumljena - naglašava autor knjige „Strah od žena“. - Čak je i biohemijski sastav suza različit, već prema razlozima za plač. Dokazala su to i endokrinološka istraživanja - slabiju slanost imaju agresivne suze, smišljene da prinude i izmame nešto ili povrede nekog.

Bonus: seksualne fantazije antropologa i seksologa Jovice Stojanovića - edicija - lezbejke: NEŽNO MUČENJE LEZBIJSKI konflikti mogu da budu neverovatno žestoki, sa svim vidovima agresije koja se sreće i u heteroseksualnim vezama i sukobima. Tu je zastupljena i fizička i verbalna agresija, uz bogat dodatak „suptilno profilisanog kinjenja i mučenja“. Neretko, napuštena partnerka završava kod psihijatra.
Njihovom sadizmu pozavideo bi i Markiz de Sad, tvrdi Jovica Stojanović.


Deo II Kletva pogađa kao bomba

Jedna je majka...: Autor Stojanović kao poseban vid majčinske agresivnosti navodi kletvu, koja je od svih vidova verbalne agresivnosti najteža i najubojitija, pa je čak upoređuje sa atomskom bombom.

... jedan je Bog = majka je ____: I ovde je presudila biologija, jer majka rađa, njena je plodnost uzeta kao božji blagoslov, pa se smatra da je i njena kletva pod božjom jurisdikcijom.

Moderan i relevantan primer: Poznata je pesma „Ženidba Dušanova“, kad braća Vojinovići pozivaju kući svog najmlađeg brata Miloša da dođe sa Šar-planine i pođe kao uzdanica ujaku u svatove i ovako mu pišu: „Brže da si dvoru bjelome, naš Miloše naš rođeni brate/ Stara nam je na umoru majka, pa te zove da te blagoslovi, da na tebe kletva ne ostane“.

Kakva majka - takva ćerka ili gledaj majku - ženi ćerku: „Današnje devojke, u ne malom broju, postale su bahato ekonomski zahtevne prema muškarcima, a seksualni imidž slobode je u njihovom rečniku drugo ime za agresiju kojom frustriraju muškarce. Savremene majke su čak ponosne na neženstveno agresivno ponašanje svojih kćeri. U tome im daju skoro svu logističku podršku. Majke to brane i pod barjakom ostvarivanja ženskih prava, seksualne demokratije i umeju ove ekscese da protumače i kao potrebu da se ide korak ispred vremena, jer su one same, svojevremeno, bile prinuđene da idu dva koraka unazad. Osnovno pitanje u ovom mraku ženskog ponašanja moglo bi da glasi: gde je čvorište sve ove agresivnosti za koju najveći deo odgovornosti pada na majke, mada se ni očevi posrnulog autoriteta, koje preziru i žene i kćeri, ne mogu izuzeti“.

Deo III Osveta tatine mezimice

Otac prepričava dramatične seksualne fanatazije Jovice Stojanovića o zabludeloj ćerki: Obio sam i veliki ormar svoje kćeri, jer je i on bio zamandaljen bravom, za koju ja nisam ni znao da postoji. Tu je imalo šta da se vidi. Desetine vrlo skupih parfema naprosto su me oborile s nogu, a na ofingerima je stajao uredno složen seksi veš, kakav nisam video ni u porno-filmovima. Moja žena je izbezumljeno gledala u svu tu erotsku opremu i dobro je znala da je ja nisam kupio, a nije ni ona mogla, jer naša primanja ne mogu da priušte ni delić toga... U ormaru sam našao i telefonski imenik sa brojevima meni potpuno nepoznatim, ali i kovertu sa povećom sumom evra, povećom bar za moju i ženinu platu. To nikako nije mogao biti džeparac koji smo davali našem detetu, jer takav džeparac može da ima samo kćer bogatih roditelja, tajkuna i kriminalaca, ali ne i intelektualaca.

“Laže kurva” - dijagnoza seksologa i antropologa Jovice Stojanovića: - U ovom primeru otac je žrtva agresivnog lažnog alarmiranja kćeri da je ona tamo nečija žrtva, a zapravo je prostitutka koja iz kandži makroa hoće da se izvuče podmetanjem oca. Savremeni očevi koji bezrezervno veruju sve i svašta svojoj ženskoj deci, morali bi da se konsultuju sa psihijatrom, pošto iskustvo pokazuje da takvi roditelji pate od "viška ljubavi" koja često može da ima dramatično ishodište.

Deo IV Otrovne strele svekrve

Jadan Jovica, mislim sinčić uvek gubi: Isključiva vezanost sina za majku, kao i isključivost žene koja hoće da odstrani svaki uticaj suprugove majke, kod muškarca stvara mučne, pa i unutrašnje psihičke sukobe. Bilo koja da pobedi, kod muškarca to ostavlja gorak ukus izneveravanja, zbog urođenog muškog zaštitništva prema ženi. Ako pobedi majka supruga će mu prebacivati da je mamin sin, edipovac, nezreo, konačno da je najbolje da se oženi majkom. Ako pak, pobedi supruga, majka će mu spočitavati da je izneverio, da ga nijedna žena ne može voleti kao ona...

Klasika – osveta – demokratija: U klasičnim patrijarhalnim međuporodičnim odnosima podrazumevalo se da svekrva ima vlast nad snahom. Ova ženska linija vlasti je samo prenošena iz generacije na generaciju, jer i svekrva je, kad je bila mlada snaha, bila pod strogim nadzorom svoje svekrve. Dakle, u doslovnom smislu, reč je o osveti jedne žene (svekrve) nad drugom (snahom) za sve patnje koje je doživela od sopstvene svekrve. Lanac pogrešnih osveta ni danas nije prekinut, barem ne do kraja, jer smisao za demokratiju svekrve baš i nemaju, pa i današnje svojim sinovima spočitavaju da su ih žene suviše „uzele pod svoje“, a to se neposredno i snahi prebacuje kao tutoru nad sinom.

Bonus: Ima li to dete oca? OPASNI CRV SUMNJE MAJKE s narcisoidnim poremećajem ličnosti, prema tumačenju Jovice Stojanovića, ne biraju sredstva da odvoje sina od neke žene koja mu je osvojila srce. One unapred sumnjaju u snahu i spremne su da je pred sinom kleveću za sve i svašta, od toga da je loša domaćica do usađivanja opasnog crva sumnje da je i dete koje je rodila tuđe. Nasuprot njima, majka koja je zdravo odgajila sina i nije mu usadila osećaj da ga može voleti samo ona - majka, može biti dobra svekrva.

Deo V Tašta vrhovna boginja

Srce da mu zaigra svaki put kad je vidi: Jovica Stojanović, autor knjige „Strah od žena“, pomalo duhovito ali i sa dozom sarkazma navodi da svaki muškarac treba supruginu majku da prihvata ozbiljno, baš kao i infarkt ili neko drugo teško oboljenje. U suprotnom, suočiće se sa strašnim izlivima agresije vrhovnika s Olimpa, hirovitog Zevsa.

Da ne kaže – rogonja: Tašta nije uvek agresivna prema zetu zbog njega samog - on je samo izgovor i trpni objekt, žrtveni jarac za sva njena lična nezadovoljstva, pre svega sopstvenim mužem o kojem nema visoko mišljenje. Još ako je zet sličan njemu, sukobi su neminovni.

Večera u Abu Graibu: U građanskim porodicama je bio slučaj, a i danas ima takvih primera, da kćer predstavi svog izabranika roditeljima. Kada ga dovede u kuću on se oseća kao na testu ili ispitu u kome se proverava da li je zaslužio da bude zet. Naravno, tašta je ciljna osoba, jer njoj mora da se dopadne. Ko zadovolji kriterijume buduće tašte, može računati na uspeh u braku. U suprotnom, ili će biti odbijen ili će, ako kćer ne posluša majku, biti suočen sa hodom po iglama. Tašte su pravi virtuozi da zetovima zabadaju igle do bola.

Seksulane fantazije Jovice Stojanovića – edicija - tašta: Putujući po Srbiji, autor je saznao da ima zetova koji nisu odoleli tašti (njenoj seksualnoj agresiji) i da su time postali žrtve njenih najrazličitijih uslovljavanja. I ova ponašanja se potkrepljuju primerima iz pojedinih delova istočne Srbije gde je poznato da devojke i pre punoletstva ulaze u brak, a njihove majke su još u punoj životnoj snazi. Tako je jedna tašta zavela zeta samo da bi svojoj kćerki dokazala da je on „moralno đubre“ i da treba da se razvede od njega. Još gore, u tome je i uspela.

50 nijansi tašte: Takvo ponašanje se sreće kod žena koje već dominiraju u svojim brakovima, pa smatraju da treba da zabadaju nos i u brakove svojih kćeri. One očekuju da se i one ponašaju dominantno prema svojim supruzima. Tako se stvara moćan lanac tiranije nad muškarcima.

Deo VI Maćeha opasni stranac

Ogledalce ogledalce moje, o čemu mašta Jovica Stojanović: Voleći jednu ženu, muškarac pre može da voli i njenu decu, no što žena za to ima moć u obrnutom slučaju. On dublje, trajnije i obuhvatnije voli, manje je selektivan u davanju emocija od žene, koju njen narcizam, kako ističe autor, tera da najpre voli muža, pa tek tada njegovu decu.

Seksualne fanatazije Jovice Stojanovića – edicija – maćeha: "Ako je maćeha mlada i ima pastorka koji je već stasao muškarac, tada ona može da padne u iskušenje da ga kao žena zavodi", piše Stojanović. Tako stvara rivalitet između oca i sina. Buđenje rivalstva među muškarcima je ženski specijalitet koji im hrani narcizam i klimav Ego, što ume da dovede do mučnih sukoba pa i do tragedija".

Moderan i relevantan primer, još jedan: Primer je čuvena Euripidova drama "Hipolit" o ljubavi maćehe prema pastorku. Ova tragedija velike ljubavne strasti govori da se Fedra, posle Herakla, udala za grčkog junaka Tezeja i smrtno zaljubila u njegovog sina Hipolita. Pošto je on odbio njenu ljubav, rešila je da se ubije. Pre fatalnog čina, ostavila je poruku svom mužu da je navodno njegov sin (a njen pastorak) nasrnuo na njenu čast i da je to razlog njenog tragičnog kraja.

Moderan i relevantan seksolog, ili početak XX veka – vreme kada je rečena poslednja reč o ljudskoj seksualnosti: Žena naprosto mrzi i prezire muškarca (muža) koji ne ume da bude zdravo dominantan i koji se povlači iz svoje prirodne uloge. Na tu evidentnu činjenicu obratio je pažnju i holandski seksolog Van der Velde koji je rekao da u međupolnoj igri, osnovna borba je borba za vlast i za to ko će da dominira; samo ako muž pobedi dobijaju oboje, pobedi li žena gube oboje.

Zaključak – "feministkinje su zle i plaše me": Žena oseća da je muškarac dužan da se pokaže jačim. Ako se to ne desi i žena postane jača, ona počinje da razvija prema svom mužu otvorenu mržnju, jer shvata da nema oslonca i zaštite. Ovaj stav velikog autoriteta, premda su ga još rane feministkinje neosnovano i ženomrzački napadale, pod velom odbrane ženskih prava, pravilno je razumela Sofija Lazarsfeld u svojoj čuvenoj knjizi "Kako žena doživljava muškarca". Ona smatra da odnos zavisnosti u kome se nalazi žena prema muškarcu svakako nije odnos potlačenog prema tlačitelju. Supruga traži oslonac i zaštitu jer to njenom ženskom biću nameću svojstvene polne osobine. U ulozi dominantne osobe i pobednice žena može da se oseća dobro samo neko kratko vreme, jer posle tog prolaznog trijumfa postaje nesrećna, depresivna, mrzovoljna i besprizorno agresivna prema mužu.