Realno

Leta ove godine američki komičar Danijel Toš izazvao je popriličnu buru u javnosti, buru koja se ne stišava i dan danas. Naime, tokom jednog nastupa, kako i obično biva, Toš je pravio šale na račun silovanja. Nezadovoljna članica publike je ustala i počela da mu se suprotstavlja, tvdeći da šale na račun silovanja nisu smešne. Kao odgovor na to, Toš je izjavio kako šale na račun silovanja jesu smešne, i kako bi bilo užasno smešno kada bi grupa momaka eto tu, na bini, silovala upravo nju.

Nakon toga su se javljali komičari i komičarke, dajući svoj sud o smešnosti šala na račun silovanja; javili su se i razni autori koji se na ovaj ili onaj način oglašavaju u medijima; internet je bio prepun mišljenja. Neki bi tvrdili da šale na račun silovanja nikada nisu smešne, neki da mogu biti, ali da šala mora biti na račin silovatelja/društva koje podržava kulturu silovanja. Neki bi tvrdili da je sama pomisao da nešto ne sme biti predmet šala uvod u cenzuru. Neki bi tvrdili da ako silovanje ne sme biti predmet šale, da onda mrtve bebe definitivno ne treba da budu predmet šale. Sve u svemu bilo je mnoštvo mišljenja.

Jedno od najzanimiljivijih mišljenja ponudila je Džesika Valenti. U tekstu Anatomija uspešne šale na račun silovanja ona, između ostalog piše:

Mnogi koji su ga (Danijela Toša) branili insistiraju na tome da su njegove šale - i druge šale na račun silovanja - jednostavno kontroverzne, a komičari bi i trebalo da budu kontroverzni.

Ali evo u čemu je stvar: pretnje ženama silovanjem, ismevanje silovanja, i predlaganje da žene koje se glasno usprotive treba da budu silovane nije kontroverzno. To je norma. Žene sa time imaju posla svakog dana. Održavanje status quo-a što se tiče nasilja nad ženama nije baš revolucionarno.

Ove nedelje počela je sa emitovanjem serija Nadrealisti, reklamirana kao reinkarnacija Top liste nadrealista, političke satire emitovane na TV Sarajevo od 1984 do 1991. Međutim, osim imena (delimično) i nekih članova ansambla, novi Nadrealisti imaju malo veze sa oštrim humorom Top liste nadrealista. Jedan od skečeva koji se našao na listi novih Nadrealista bio je i ovaj:

U pitanju je reinvencija istorije Marka kraljevića koja bi trebalo da posluži da se ismeje (?) Haški tribunal. Deo na koji ću se ja fokusirati je onaj sa Kosovkom devojkom. Kosovka devojka se u ovom podužem skeču (više od 15 minuta) pojavljuje na samom početku i na samom kraju. Na početku Kosovka devojka služi kako bi se Marko dokazao kao junak - odbranivši je od napada, a koga drugoga do Turaka. U sledećoj sceni ih vidimo pored vatre gde se Kosovka devojka mazi oko Marka kraljevića, ubeđuje ga da treba da se venčaju, kupe kuću, a Marko se sve vreme opire. Nakon toga vidimo kako Marka odvode pred Haški sud, i pred kraj se ponovo susrećemo sa Kosovkom devojkom. Ona se pojavljuje kao svedokinja na sudu, gde svedoči da ju je Marko silovao i da joj je ubio verenika sa kojim je planirala život.

Kao i 'šala' Danijela Toša i ova 'šala' nije kontroverzna, ona je uvredljivo svakodnevna. Žene su manipulativne, lažljive, šalju dobre muškarce u zatvor, navode muškarce na zločin - u raznim oblicima se takve stvari mogu čuti skoro svakodnevno. Neretko takva mišljenja u javnosti zastupaju i raznorazni 'stručnjaci'.

Ne pada mi na pamet da poredim 'šalu' Toša sa ovim skupom stereotipa koji su Nadrealisti servirali u ovom skeču. Međutim, suština je ista, ponavljanje štetnih stereotipa dominantnih u društvu nije komedija. To se zove biti budala koja podržava stereotipe.