Od 28 juna do 3 jula u hronikama novina su mogli da se pročitaju sledeći naslovi: Bor: Ubio ženu iako nije smeo da joj priđe, Medveđa: Ubio ženu, pa sebe, Ubio ženu u TE "Nikola Tesla", pa šefu poslao poruku: "Završio sam s njom". Tri slučaja u samo nedelju dana, što još jednom ukazuje ne samo na prisutnost problema nasilja u porodici, već i na to da država ili ne zna kako ili ne želi da se potrudi da rešava taj problem. U svetlu toga pritisak javnosti može dosta toga da postigne, i svaka kampanja koja se trudi da edukuje i podiže svest javnosti o problemu nasilja u porodici bi mogla da pruži značajan doprinos.
Kampanja kompanije Avon "Udari mene a ne žene" promašuje na nekoliko nivoa. Pre svega, i na ovo su koliko sam uspela da primetim, ukazivali već neki (toliko da je u tekstu o kampanji na sajtu B92 posebno naglašeno da ova kampanja ne poziva na nasilje) osnovna poruka nije baš najjasnije i lako može da bude pogrešno protumačena. Čak i sa pojašnjenjem "Pravi muškarci ostaju u svojoj kategoriji" slogan opet zvuči pogrešno. Problem je u tome što se nagoveštava da će muškarac nekad u nekom trenutku morati da posegne za nasiljem (valjda zato što je muškarac), a kada taj trenutak dođe, trebalo bi da se drži svoje kategorije tj. muškaraca. Tako protumačen, ovaj slogan zaista zagovara nasilje, ali nasilje ograničeno na muški prostor. Nenad Borovčanin, bokserski šampion i učesnik kampanje dodatno objašnjava i dodatno ograničava taj prostor:
Kampanja kompanije Avon "Udari mene a ne žene" promašuje na nekoliko nivoa. Pre svega, i na ovo su koliko sam uspela da primetim, ukazivali već neki (toliko da je u tekstu o kampanji na sajtu B92 posebno naglašeno da ova kampanja ne poziva na nasilje) osnovna poruka nije baš najjasnije i lako može da bude pogrešno protumačena. Čak i sa pojašnjenjem "Pravi muškarci ostaju u svojoj kategoriji" slogan opet zvuči pogrešno. Problem je u tome što se nagoveštava da će muškarac nekad u nekom trenutku morati da posegne za nasiljem (valjda zato što je muškarac), a kada taj trenutak dođe, trebalo bi da se drži svoje kategorije tj. muškaraca. Tako protumačen, ovaj slogan zaista zagovara nasilje, ali nasilje ograničeno na muški prostor. Nenad Borovčanin, bokserski šampion i učesnik kampanje dodatno objašnjava i dodatno ograničava taj prostor:
Udarci su dozvoljeni samo u sportskoj areni ili borilačkom ringu, gde se ispoljava fizička snaga prema sportskim pravilima, u viteškom duhu. Nasilju nije mesto u porodici, gde od malena treba negovati odnose pune ljubavi, poštovanja i tolerancije. Edukacija mladih kroz školovanje i bavljenje sportom će im usaditi prave životne vrednosti koje treba vratiti u naše društvo.
Slažem se sa skoro svim izrečenim. Na žalost, ova kampanja ne šalje tu poruku. Poruka kampanje je sledeća: dobri muškarci će zaštiti dobre žene od loših muškaraca, a ta poruka je problematična sama po sebi. Kao kompanija koja tvrdi da joj je cilj osnaživanje žena, Avon bi trebalo da bude svestan da se ovakvom porukom žene drže na milost i nemilost muškaraca. Problem koji iz slogana kampanje proističe nije pozivanje na nasilje, već pozivanje da žene ostanu večito zavisne od muškaraca u svom životu. I tu je pravi promašaj kampanje. Ona ne bi trebalo da poziva dobre muškarce na mobilizaciju, ona bi trebalo da poziva državu na odgovornost. Jedna komentatorna na sajtu B92 je odlično primetila:
Kao žena sam izuzetno uvređena ovom reklamom. Ovde je potrebna država da sistematski zaustavi SVAKO nasilje, a ne neke muškarčine koje izigravaju ne znam šta i štite žene. Ti "zaštitnici" su najgori, to su u stvari "posednici" žena, manipulatori i psihički zlostavljači. Osobi sa malo mozga ne treba niko da je štiti, ume sama. Zgađena sam!(Max, 4. jul 2012 15:15)
Država bi trebalo da obezbedi da se svaki njen građanin i građanka osećaju sigurno, ne zato što znaju da iza njih stoji snaga dobrih muškaraca, već zato što znaju da iza njih stoji snaga pravosuđa i države. Razlog je jednostavan. Za razliku od Nenada Borovčanina i Milana Jovanovića Strongmana, država može da se odazove na mnogo veći broj poziva od njih dvojice, ali još bitnije, država je primorana da se pritom pridržava zakona i Ustava. Da ne bih teoretski objašnjavala zašto je to bitno, iskoristiću blog post Milana Jovanovića Strongmana objavljen 4 jula na blogu B92. Post naslovljen Niš i Novi Sad gradovi bezakonja bavi se činjenicom da ova dva grada, drugi i treći po veličini gradovi u Srbiji, već godinama nemaju policijske načelnike. Prepričavajući događaj koji oslikava pogubnost činjenice da Niš nema načelnika policije, Strogman objašnjava i zašto tekst o tom događaju objavljuje tek nakon godinu dana:
Ja sam bio pička i podlegao suzama moje žene i opštoj panici koja je Nišom tada zavladala i nisam objavio tada napisani tekst. Tako je bilo. Ovi neki zajebani likovi, pucali su i za manje a ja imam mnogo dece... Pa da se ne zameram, a i nije moj posao.
Ja ne bih rekla da je Strongman zbog neobjavljivanja teksta ispao pička, pre bih rekla da se ponašao kao prosečan građanin, jer zaista to nije njegov posao. Nije njegov posao da se obračunava sa kriminalnim bandama koje haraju gradom jer im se može. Ne bi trebalo zbog nečega što nije njegov posao da dovodi sebe i svoju porodicu u opasnost. Osim toga, zamislimo svet u kome se Strongmani oglušuju na uplakane pozive svojih žena i kreću u obračune sa kriminalnim bandama i nasilnicima. To je svet bezakonja i nasilja; to je svet u kome pojedinci (bande pojedinaca) nasrću na pojedince (bande pojedinaca) i to nije svet u kome bilo ko može biti siguran. Konačno, to je svet u kome ko je jači taj i tlači. Svet pravno uređene države, sa druge strane, je svet u kome ovlašćena lica i institucije osim što štite sve građane/ke i za svoje postupke odgovaraju istim tim građanima/kama.
Ali, ako obračun sa kriminalnim bandama nije Strongmanov posao, zašto bi bio njegov posao da brani žrtve porodičnog nasilja? Zašto bi zbog toga dovodio sebe u opasnost, jer kao što vidimo i oni koji vrše nasilje u porodici potežu pištolje i noževe? Zašto očekujemo da nas od kriminalnih bandi čuva država, pa smo besni kada to ne radi, a od nasilja u porodici očekujemo zaštitu dobrih muškaraca?
Ali, ako obračun sa kriminalnim bandama nije Strongmanov posao, zašto bi bio njegov posao da brani žrtve porodičnog nasilja? Zašto bi zbog toga dovodio sebe u opasnost, jer kao što vidimo i oni koji vrše nasilje u porodici potežu pištolje i noževe? Zašto očekujemo da nas od kriminalnih bandi čuva država, pa smo besni kada to ne radi, a od nasilja u porodici očekujemo zaštitu dobrih muškaraca?
Svest javnosti očigledno prvo treba uzdići do nivoa da žene ne treba da zavise od zaštite muškaraca, već da treba stvoriti uslove da same mogu da se izbore sa nasiljem u porodici. Kada kažem same, mislim uz pomoć države i pravosuđa naravno, a čim se stvore ti uslovi, osnaživanje samih žrtava porodičnog nasilja će ići mnogo lakše. U tekstu na sajtu B92 se navodi:
Poražavajuća je činjenica da žrtve uglavnom izbegavaju da prijave nasilje, čak i ako zadobiju telesne povrede. Razlog tome je uglavnom strah od nasilnika i stid od reakcija okoline, dok pojedine žrtve navode da nisu znale kome da se obrate ili nisu imale zdravstveno osiguranje. S obzirom na veoma mali broj prijava nasilja, tek 1 odsto slučajeva završi pred sudom.
Taj problem neće rešiti ni Strongman ni Borovčanin koliko god da su snažni. Taj problem može da se rešava jedino na državnom nivou. I stoga promašaj ove kampanje; osim što odr(a)žava pogubne rodne stereotipe, upućena je na pogrešnu adresu.
Odlican tekst.
OdgovoriIzbrišiHvala.
IzbrišiDraga kuvarice,
Izbrišikao neko ko pomno prati kampanju od samog pocetka moram da kazem da sam iznenadjena jednim delom povrsnim tumacenjem kampanje a sada i dubioznim tumacenjem sa tvoje strane za koje smatram (bez uvrede)da nije ispravno. Procitala sam takodje komentare npr zasto avon stoji iza ove akcije, zasto poziva na nasilje ali mislim da je ocigledno i istinito da ova kampanja veoma skrece paznju na tu tuznu i veoma zanemarenu a sveprisutnu temu nasilja u porodici. Ono sto je glavna poruka ove kampanje jeste da pokazuje nasilniku kolika je on kukavica u stvari; on je vec nasilnik pa je nasilnik i vec bije zenu a verovatno i decu. A ovo je poruka njemu, da mu skrene paznju ako bi vec da bije i ako je tolika faca, koga bi trebao da bije. I naravno, kad vidi doticnog razmislio bi vise nego dva puta da li ce ga udariti a zasto, zato sto je verovatno slabiji od njega. A o tome ne razmislja kada tuce svoju zenu (da je ona slabija od njega). Dakle, po mom misljnju to je poruka a ne da sada strongmen brani sve zene ovog sveta. To naravno i nije njegov posao. A to sto su neke zene zgrozene sto tamo neka kampanja nesto hoce da pokaze je takodje tuzno ali se slazem da drzava sistematski treba da se uhvati u kostac sa ovim problemom. Ali to se ne desava i sta sad??? Put od hiljadu milja, pocinje jednim korakom. Ali naravno mi kao drustvo smo takvi da cemo saplesti nekoga na tom prvom jer zaboga sta on tu sad hoce..
Da li ste imali kontakt sa nekom osobom koja je bila zrtva porodicnog nasilja? Mozda bi trebalo njih da pitate kako oni vide svet svojim ocima. Sticajem okolnosti, ja sam imala prilike da popricam i zamislite njen komentar na kampanju je bio pozitivan. Kaze, "razbio je tabu i podigao prasinu na temu nasilja. Mozda se sada nesto promeni...". Nisam sigurna da ce se nesto promeniti, ali svakako nisam zelela da joj to kazem ali makar ce nasilnici koji dodju u dodir sa ovom kampanjom osetiti koliko su slabi, duboko u sebi. Tako da, pozdravljam svaki napor da se ispravi ovaj krivi svet i da ljudi umesto sto kritikuju sve sto ima dodje pod ruku jer to doprinosi da se osete pametnijim, bolje podrze neku pozitivnu stvar. Ako nista drugo, osetice se bolje.
I kuvarice, velika je istina da taj problem nece resiti Strongmen i Borovcanin,to ne bi bilo realno. Ali reci ti meni, koji je tvoj predlog? I ko ce da povuce drzavu za rukav i da je zamoli da se pozabavi ovim?
Meni zaista nije problem to što Avon stoji iza ove kampanje. Kao kompanija koja se diči time da osnažuje žene i koja zaista mnogim ženama nudi mogućnost da ekonomski budu nezavisne, ne mogu da zamislim bolju kompaniju da povede kampanju protiv nasilja u porodici. Međutim, ovakva kampanja, iako skreće pažnju na problem nasilja u porodici to radi jako pogrešno.
IzbrišiInteresantan je prilaz koji je kampanja izabrala, da se obrati nasilnicima, međutim, ova kampanja radi isto što i oni, preti im nekim jačim. Sasvim sam sigurna da upravo prozivanje nasilnika da su kukavice neće mnogo uticati na njih. A zašto? Pa zato što su to već osobe koje osećaju da im je muškost ugrožena; neretko nasilje u porodici raste nakon što muškarac izgubi posao (ne može da obezbeđuje opstanak svojoj porodici to znači da nije muškarac), na primer. Jedan od problema je što se u našem društvu dečaci/muškarci još uvek uče da snaga (bilo fizička bilo snaga društvenog uticaja, novca, moći i sl.) označava (pravog) muškarca i kada nemaju gde drugde da dokažu svoju snagu oni je pokazuju nad slabijima. Ova kampanja takođe to poručuje. Osim toga, ovom kampanjom su muškarci podeljeni na prave i one koji to nisu, i kada tome dodamo da su kao pravi muškarci prikazani Strongman i Borovčanin opet imamo muškost vezanu isključivo za snagu. Problem.
Sigurna sam da će se mnogim žrtvama nasilja u porodici svideti ova kampanja. Verovatno bi mnoge od njih volele da vide svoje nasilnike stavljene u položaj žrtve (nasilja), ali time se vraćamo u "oko za oko, zub za zub" vremena. A iz tih vremena se izašlo sa razlogom i sa razlogom se donose zakoni i pišu Ustavi. Ne sme na pojedincu ležati da uteruje pravdu jer su pojedinci uvek subjektivni. Ova kampanja, delimično i poziva prave muškarce da budu nasilni prema onim drugim muškarcima.
Moj predlog je da Avon nauči nešto iz ovih kritika i pokrene kampanju koja će biti transparentna (gde se ulažu sredstva), koja će se obratiti državi i pozvati je na odgovornost i koja će poštovati ozbiljnost problema nasilja u porodici.
Ne, moje pitanje je sta bi ti uradila konkretno da smanjis nasilje u porodici? Koji je tvoj doprinos na ovu temu? Da li si ikada u zivotu uradila nesto po pitanju porodicnog nasilja?
IzbrišiA ti? Šta si ti učinila? - Vidiš da ovime razgovor ne može da napreduje. Ti si nepotpisana i to je tvoje pravo, ali samim time razgovor je ograničen. Ovo nije prostor za takvu raspravu.
IzbrišiAvonova kampanja je javna stvar i time je podložna kritici javnosti. Ne mora svaki kritičar/ka da podnese svoje lične kredencijale, i da priloži svoj CV, ali bi svaka kompanija koja posluje u javnosti morala da ima dovoljno mudrosti da kritike javnosti uzme u obzir i ono što smatra dobrim usvoji, a što ne odbaci. Trud sam po sebi ne mora uvek da bude nagrađen (a to je čini mi se što branitelji/ke Avonove kampanje očekuju, kao Avon je nešto uradio pa sad kakvo je da je urađeno je).
Nije bitno samo napraviti korak, bitno je i u kom smeru.
Sjajno, bravo! Ušla si u suštinu problema ove kampanje u odnosu prema ženama. Ono što bih ja samo dodala je da ova kampanja nipodaštava činjenicu da su i muškarci žrtve nasilja, koji u ovom stereotipnom društvu sa jasno definisnim rodnim ulogama moraju da trpe i kriju svoju poziciju žrtve da ne bi ispali pičke, ko što Milan u svom tekstu reče.
OdgovoriIzbrišiBez potrebe se ističe fizička snaga, stvarajući tako iluziju da onaj ko je fizički jači ne može biti žrtva, što nije istina.
A kada već pričamo o konstruktivnim predlozima, zašto s eniko nije setio da napravi kampanju koja bi ohrabrila ljude da prijave nasilje i zatraže pomoć? Zašto ne bi napravili kampanju pod sloganom - Nisi kriva ili Nije kriva, kako bi društvo prestala da osuđuje žrtve zato što ,,ne ostave skota" i osete malo empatije prema njima? Ima toliko konstruktivnijih načina da se ukaže na ovaj problem i da se zaista oseti neki opipljivi rezultat, jer, ovo je kampanja koja, realno ne obećava baš nikakv rezulatat. Bar ne pozitivan.
Voleo bih da čujem mišljenje žena/žrtava porodičnog nasilja o čitavoj kampanji. Ne o tome da li je ok što je Avon iza svega, već o tome - da li ova kampanja zaista može da pomogne?
OdgovoriIzbrišiArgumentacija "Anonimne" je zastrašujuće tanka, da ne pričam o idejama da će "nasilnik razmisliti dva puta" (nasilnik da razmisli, pa još dva puta?), te da će pomisliti da je on zapravo "slabiji od strongmena" (verovatno jeste, ali gde je Strongmen u tom trenutku? U hodniku, čeka na akciju, kao u Tomu i Džeriju?)
Suština je u poslednjoj rečenici teksta: pogrešna adresa.
Zašto kod nas sve mora da se shvati na 100 načina? I zašto se ne shvati onako kako je očigledno? Zar je naš jezik toliko dvosmislen, zar toliko nismo dorasli?
OdgovoriIzbrišiVidi se po posterima ko je ciljna grupa kampanje, šta je loše u tome da se poruka šalje njima, a ne ženama koje trpe nasilje? Da se posteri obraćaju takvim ženama, da li bi to imalo efekta? Zar već nemaju reklame na TV-u, novinama i netu sa brojevima telefona, uputstvima, savetima...
Poruka je jasna - kako bi njima (muškarcima koji vrše nasilje u porodici) bilo da ih bije neko jači od njih. I to je to, tačka.
Muškarci koji vrše nasilje u porodici i sami su žrtve nekog nasilja.
OdgovoriIzbrišiS obzirom na to da sam u dve bliske porodice videla kako ide ciklus nasilja i kako je on često vezan za siromaštvo, psihička oboljenja, zavisnost od droge ili alkohola...ja ne samo da se grozim ovakvih debilnih reklamiranja viteštva u odbrani žena od nasilja - nasiljem, nego mislim da vi ne vidite da su ti muškarci takođe žrtve svoje psihe. Vi biste svakog takvog rešili prebijajući ga jer ste jači od njih?
Srbija ne vidi zašto je ovo problematično. U Srbiji muškarci i žene ne daju šansu muškarcima nasilnicima da se leče. To nije u "prirodi" muškosti - tj u stereotipu koji održavate vekovima, i tripovanju da ste vitezovi, ratnici, i slično... Muškarci koji su narkomani, koji vuku posledice nasilja u svojoj matičnoj porodici, koji su alkoholičari, koji imaju razne psihičke poremećaje ne prolaze kroz institucionalne programe. Većinom ne prolaze i ne leče se, a velikom većinom ni oni kojima je to pruženo kao opcija.
U dve porodice koje sam imala prilike da pratim godinama - žene su strašno stradale, dolazilo je do udaranja sekirom u glavu, do zajedničkog prebijanja od strane muža i sina, u alkoholisanom i nadrogiranom stanju. Dolazilo je i do silovanja u braku i do psihičkog maltretiranja. Jedno je porodica moje tetke, drugo moga strica. Stric je umro posle alkoholne kome, a tetka se razvela od muža koji nije prošao proces lečenja od alkoholizma. Nasilje je uzgredna pojava i nikad ne ide samo, hoću da kažem.
Žrtve takvih porodičnih odnosa su deca. Od ukupno 7 dece iz ta dva braka koje sam videla, dvoje je izašlo iz cele priče manje oštećeno. Ostali imaju psihičke i socijalne probleme, i samo propadanje se nastavilo. Kada biste znali koje socijalne programe i lečenja su u Srbiji te dve porodice prolazile, i koliko je teško promeniti takvu situaciju i izlečiti te ljude, ne biste podržavali ovakvu budalastu kampanju. I mislim da je vaš problem u tome što VI ZAPRAVO NE ZNATE KAKO IDE PROCES NASILJA. Da znate ne biste udarali stolicu o koje je vaše dete lupilo slučajno, govoreći: "sad ću je ja istući". To je onako benigan primer kako od malena dobijamo upute šta je PRAVDA i ZADOVOLJENJE, koja nije nikakva pravda.
I onda vi pametnjakovići imate da kažete da ćete da zalečite nasilje tako što ćete da bijete muškarca ili da mu pretite nabildanim mišicama? Pa ti muškarci su takođe žrtve koje iz svojih slabosti posežu za dominacijom na ovaj način? A sa žrtvama treba suosećati a ne tući ih.
U potpunosti se slažem sa Anom, prešlicavanjem, Brienne i Dokonom Popadijom (koja je dala odlične konstruktivne predloge). Kao neko ko je trpeo nasilje partnera mogu da dam svoje mišljenje, ali ne znam kakav će značaj imati, budući da ga sada iznosim na osnovu prisećanja i sa određene vremenske distance, kao i na osnovu preptostavki. Drugim rečima, ne znam koliko će biti merodavno jer imam utisak da mi se slika o svemu tome neprekidno menja. Ali u svakom slučaju ide jednom uzlaznom putanjom na polju mog ličnog osnaživanja.
OdgovoriIzbrišiElem, tačno je da su i muškarci nasilnici najčešće i sami žrtve nekog nasilja, ali da to ne treba uzeti kao olakšavajuću okolnost. To je bila moja najveća greška, jer sam sva nasilna ponašanja tadašnjeg partnera opravdavala zbog njegovog burnog detinjstva (bio je zanemareno dete, satima ostavljan zatvoren sam u kući, a da li je trpeo i/ili gledao nasilje u porodici – to ne znam; naravno to su njegove priče i ne znam da li i koliko su tačne). Da je ovakva Avonova kampanja izašla u to vreme, pretpostavljam da na njega ne bi imalo nikakvog efekta, jer je i sam bio dosta mišićav, kao Borovčanin. Međutim, ako bi i samo pomislio da bi neko mogao da ga fizički napadne, razbesneo bi se i odgovorio kako je i sam dovoljno jak da pobedi svakoga. Pretpostavljam da bi ovakav poster u njemu samo pojačao frustraciju zbog kompleksa niže vrednosti i još više ga razbeseneo. A često je imao nalete besa i ponavljao kako mu niko ništa ne može...
Takođe, smatram da nasilnici ne gledaju na svoja nasilna ponašanja kao na nešto dugotrajno i problematično, jer im je svaki put oprošteno, i oni u stvari, svaki put krenu da maltretiraju iznova, kao da se ono prethodno nije ni dogodilo. A praštanja su vrlo često dolazila iz očaja, jer umeju da mole za ista satima, dok ti se ne smuče i dok ne kažeš, „dobro ajde“ samo da bi prekratila višečasovnu, a ponekad i celodnevnu agoniju moljakanja i umiljavanja od koga ti se bukvalno povraća!
Ono što i danas ponekad čujem povodom mog slučaja je nešto poput onoga – žrtva je sama kriva. Još koliko jutros sam čula komentar kako sam mogla sve da sprečim, da nisam isuviše rizikovala u životu – a rizik je moje poznanstvo sa njim (preko Interneta).
Sve u svemu, država bi ponajviše trebalo da se uhvati u koštac sa ovim problemom i slažem se sa Brienne da su u svemu tome najviše zakazali socijalni programi. Takođe, problem se javio i sa pripadnicima policije, jer upravo oni imaju ona tradicionalna shvatanja tipa – sama ga je izazvala i sl. Kada me je maltretirao u sopstvenoj kući cele noći i kada sam uspela da pobegnem kod komšija, a on za to vreme kući u drugi grad, policija je na sve rekla: „Zašto ste ga pustili da ode?! Mi sada možemo samo da kažemo policiji drugog grada da mu dâ usmenu opomenu.“ Ovo je sličan slučaj onom u Hrvatskoj od pre par dana gde je silovatelj pušten na slobodu uz zabranu pristupa devojci. E zbog svega toga ja osećam bes, jer se na kraju dešavaju naslovi u novinama s početka ovog Aninog posta na blogu. Na svu sreću, moj slučaj se završio njegovim samoubistvom nakon moje neuspešne otmice, i kada su mi u policiji javili da je mrtav, osetila sam olakšanje. Jedan me je policajac pitao, „Tebi kao da je svejedno?“ Nisam odgovorila ništa, ali sam konačno osetila olakšanje. I dan danas stojim iza toga.
Prema tome, nije Avonova kampanja ta koja može da me uvredi, ma koliko problematična i pogrešna bila (kao što je Ana to lepo objasnila), već kontinuirane promašene reakcije države, njeni zakoni i njihovo (ne)sprovođenje.
Hvala na iskrenosti, puno znači i mislim da si lepo ukazala na još jedan od problema ove kampanje. To što su nasilnici psihički slabi, ne mora nužno da znači da su fizički slabi. Hvala još jednom.
Izbriši