Šta zna psihoterapeut šta je seksizam...

Društvo u kome se rodne uloge podrazumevaju mora da se održava, te rodne uloge se stalno moraju učiti jer, suprotno onome što (patrijarhalno) društvo tvrdi, one se ne podrazumevaju. U prethodnom postu sam pomenula najniži nivo na kome se te uloge uče, porodicu. U porodici, žene su zadužene za vaspitanje dece i samim time (paradoksalno), one su zadužene za održavanje rodnih uloga koje su daleko restriktivnije za njih same (i njihove ćerke).

Ako je dobro za mene...

Međutim, sve te majke ne izmišljaju pravila kojima uče ćerke i sinove. Ta pravila nastaju izvan (iznad) porodičnog nivoa. Ona nastaju kada, na primer, osoba koja se kao naučnik/ca bavi pojavama u društvu, a koja je već u određenoj sredini etablirana kao uspešna u svom poslu, objavi članak u najpoznatijoj dnevnoj novini, novini sa ogromnom čitanošću. Ali zašto da se bavimo hipotezama, evo jednog konkretnog primera.

Zoran Milivojević, psihoterapeut koga (još uvek, bez obzira na sve) dominantni mediji (RTS i Politika pre svega) u Srbiji zovu kad treba da se prozbori koja o društvu u kome živimo, juče (8.10.2011) u Politici piše:

Afiniteti oba pola su takvi da je na „bračnom tržištu” savremena žena u daleko nepovoljnijem položaju. I zato žene treba da na vreme znaju da statistika pokazuje da je stanje takvo da je za ženu najpovoljnije da pronađe stabilnu vezu u dvadesetim, a da se verovatnoća da će pronaći odgovarajućeg partnera znatno smanjuje u tridesetim i četrdesetim.

Zanemarite XXI vek, zanemarite borbu za ženska prava i sve što je do sada izvojevano, poručuje svojim vernim čitateljkama Milivojević, jer ako ne nađete muškarca u dvadesetim godinama, verovatno ga nikada i nećete naći, a žena bez muškarca ne vredi mnogo. 

Ne uznemiravaj!
Intelektualac radi

Kao što je kontraproduktivno proglašavati žene (kao homogenu grupu) krivim za seksizam, tako bi bilo kontraproduktivno zbog ovog teksta, ali i celokupnog opusa, proglasiti Zorana Milivojevića (i njemu slične) krivim za seksizam u Srbiji početkom XXI veka. Milivojević i slični su krivi za nešto drugo; krivi su za lenjost koja nije primerena intelektualnim radnicima. Ne samo da nije primerena, već je u intelektualno jačim sredinama pogubna. Tako nama, iz čiste lenjosti, Zoran Milivojević pojave u društvu prikazuje kao neminovne jer postoje sada, a pošto postoje sada verovatno su postojale i ranije i onda, iz lenjosti (ili pak čistog neznanja) te pojave proglasi za tradiciju koje se treba držati. 

Intelektualni radnici ne bi trebalo da se bave opisivanjem pojava u društvu. Opisivanjem pojava u društvu može da se bavi i malo talentovaniji učenik/ca starijih razreda osnovne škole. Intelektualni radnici bi trebalo da preispituju te pojave. I tu leži ključ, ne da primetimo ko zastupa seksističke stavove, već zašto, a kada odgovorimo na zašto, postaje mnogo lakše iznaći i kako da se reši problem.