19. 05. 2011.

Te divne, fantastične grudi

Velike, male, okrugle, kruškaste, koje vise ili koje "prkose gravitaciji" (izraz koji se često čuje u filmovima i časopisima, a retko u životu), apsolutno su fascinantne. Hipnotičke, može se reći. Ali nisu sve one fascinantne i hipnotičke, već samo ženske.

Magija
Zašto bi samo ženske grudi imale tu privilegiju i čast (?) da izmamljuju uzdahe, zašto ne pokleknemo kad vidimo muškarca obnaženih grudi u sred leta u gradu. Još bolje pitanje: zašto ženu koja odluči da je letnji dan u gradu previše vruć i skine gornji deo odeće, otkrivajući grudi, treba uhapsiti za egzibicionizam, a muškarca u istom slučaju, ne? Šta obnažene ženske grudi čini tako opasnim da se stalno moraju držati pokrivene?

Ovde se može napraviti paralela sa nošenjem vela kod žena u islamskom svetu. Žensko telo sme da vidi samo njen muž, jer njeno telo pripada njemu. Samim činom gledanja drugi muškarci bi ukaljali dostojanstvo žene. Na Zapadu isto važi za ženske grudi; one su svačije, samo ne ženine. Zato što ona ne raspolaže njima, žena grudi mora držati skrivene i otkrivati ih tek pred 'pravim vlasnicima'. O tome piše Ajris Merion Jang (Iris Marion Young) u eseju 'Osećanje grudi' (Breasted Experience, u zbirci eseja Throwing like a Girl):


Sve je podređeno muškom pogledu
(koncept 'male gaze' razrađen
u feminističkoj filmskoj teoriji)
Ali društvo u kome dominiraju muškarci ne smatra da ženske grudi pripadaju njoj. Žena je prirodna teritorija; njene grudi pripadaju drugima - njenom mužu, njenom ljubavniku, njenoj bebi. Teško je zamisliti ženske grudi kao njene, iz njene perspektive, zamisliti da imaju drugih vrednosti osim merenja i korišćenja u svrhu razmene.
Žensko telo se, i na Zapadu, tretira kao seksualni objekat kojim ona ne raspolaže. Samim time, ona ne raspolaže ni seksualnošću svog tela; ne određuje ona kada će njeno telo biti viđeno kao seksualno, a kada ne (to jest, žensko telo je uvek viđeno kao seksualno). Kada se prigovori žrtvi silovanja zbog oblačenja, 'nosila je kratku suknju, tesnu haljinu, vruće pantalonice' i slično, u stvari joj se prigovara da je pokazala previše seksualnog objekta i samim time je dala dozvolu da se taj seksualni objekat koristi (tj. izazvala je napadača). Za razliku od žena, muško telo se ne tretira kao seksualni objekat, odnosno muškarac je taj koji raspolaže svojom seksualnošću i on određuje kada će biti viđen kao seksualno biće (ne objekat). Ženi se ne dozvoljava ta vrsta kontrole nad sopstvenim telom.

Kao što je teško održati društvene veze i sopstveni status u društvu kada ste optuženi za zločin (iako bi trebalo da važi da ste 'nevini dok se ne dokaže suprotno') tako i kada vas jednom vide kao žensko, teško da ćete ponovo moći da raspolažete sopstvenom seksualnošću. Andrej Pejić, maneken, pojavio se na naslovnoj stranici časopisa Dossier (časopis za modu, književnost, umetnost i kulturu) raskopčane košulje. Ništa čudno. Na istoj fotografiji Andrejeva kosa je podignuta, ima viklere i nosi šminku. Ali ni to nije čudno, jer Andrej jednako uspešno predstavlja i mušku i žensku modu (već sam pisala o njemu).

Čudno je što je Barns & Noble, najveća maloprodajna kuća za knjige i časopise u SAD-u, odlučio da cenzuriše (umota u neprozirnu foliju) naslovnu stranicu časopisa Dossier, uz obrazloženje da bi se kupci mogli zbuniti i pomisliti da je na naslovnoj strani polu-naga žena. A prikazivanje polu-nage žene bi predstavljalo prikazivanje seksualnog objekta, nedostojno ugledne maloprodaje i uvredljivo za njihove kupce. Koliko daleko objektifikacija ženskog tela (naročito grudi, kao "najvidljivijeg znak ženskosti, signala ženske seksualnosti" - AMJ) može da ide, pokazuje slučaj uklanjanja fotografija žena koje doje sa Fejsbuka (2008 godine), jer su takve fotografije proglašene nepristojnim.

Sporna naslovna strana
Pitanje pokrivanja ženskih grudi (tela) nije samo pitanje ženske seksualnosti već i muške. Tretiranje ženskog tela kao seksualnog objekta je široko rasprostranjeno, i vidljivo na svakom koraku. Reklame na televiziji i u novinama, bilbordi, prepuni su seksualizovanih ženskih tela, čak i kada produkt u stvari nema nikakve veze ni sa ženama ni sa seksualnošću. U Politici je marta objavljen članak o magistarskom radu Nade Torlak u kome se ona bavi zloupotrebom žena u oglasima. U članku, između ostalog piše:
Analizirajući brojne oglase kojima obiluje marketinški univerzum u Srbiji, ali i u svetu, ona konstatuje da se žensko telo zloupotrebljava u najrazličitije svrhe, a najčešće bez razloga i bez ikakve veze s proizvodom – u oglasima za pivo, automobilske gume ili automobile.
– Kada oglašivači nemaju bolji način, ali ni mašte ni poslovnog morala, svoje proizvode najčešće prodaju uz sliku lepog ženskog tela, iako ti isti proizvodi nisu namenjeni lepšem polu. Na dobar ukus i etički kodeks danas u trci za osvajanjem tržišnog učešća oglašivači skoro da ne obraćaju pažnju, a lošem ukusu se povlađuje pod parolom da „publika to traži” – ističe Nada Torlak.
Na koji način ta sveprisutnost seksualizovanog ženskog tela utiče na mušku seksualnost? Majkl Kimel (Michael Kimmel) u svojoj knjizi Guyland (već pominjana) o tome kaže sledeće:
Mladići su decenijama kačili slike mladih žena na zidove - od Beti Grejbl na kasetama pilota Drugog svetskog rata do Merlin Monro, Rakel Velč, Fare Fosit, i Pamele Anderson. Današnjica je različita po tome što slike promuklih plavuša (sa razbarušenim kosama i hirurški povećanim grudima) nisu samo posteri na zidovima brucoša na koledžima. One bombarduju čula gde god se okrenete. Ovo znači da momci (a i devojke, što se toga tiče) odrastaju gledajući seksualizovane slike žena daleko pre nego što i počnu da misle o seksu. Zar je uopšte čudno da, kada porastu, osećaju da imaju pravo na tela žena?
Muška seksualnost je retko tema, a kada se o njoj prozbori to je da bi se konstatovalo da je muška seksualnost nezaustavljiva, nemoguća za kontrolisanje, i da je to prirodno. Ukoliko bismo pokušali da obuzdamo mušku seksualnost išli bismo protiv prirode, pa je najbolje da je ne usmeravamo na bilo koji način. Zato se na seminarima o zaštiti od silovanja ženama savetuje da ne nose tesne i kratke suknje i da ne idu mračnim ulicama same, a ne drže se predavanja muškarcima kako nemaju prava na žensko telo i da 'ne' zaista znači 'ne' (bez obzira šta piše na stranici B92/ŽIVOT). Zato se ta predavanja pretežno drže ženama. Žena je zadužena za održavanje morala patrijarhalnog društva, a održava ga tako što suzbija svoju seksualnost.

Vratimo se sada na Andreja Pejića. Budući da izgleda kao žena, bez obzira što većina ljudi ili zna da je on muškarac ili može to da zaključi na osnovu sporne fotografije, zahtev za pokrivanjem njegovih grudi je zahtev za pokrivanjem ženske seksualnosti. A zarad očuvanja morala celokupnog društva ženska seksualnost se mora sakriti. Čak i kada nije ženska.

'Njih da pokrijemo? Ma jok. Oni su muškarci'

Broj komentara: 12:

  1. soooo... you're sayin' women should show off their boobs? I sense a lot of supporters goin' your way :))))

    OdgovoriIzbriši
  2. Mislim da bi se pre velikog disrobing-a trebale desiti mnoge stvari.

    OdgovoriIzbriši
  3. Ok, u kom pravcu hoćemo da se odvija diskusija?

    Da li tebe (kao ženu) uzbuđuju ovi trbušnjaci na Men's health? A grudi? A lica tih momaka?
    Da li ti je lepo da ih gledaš ili nešto treće?

    Da li si ravnodušna prema obnaženim ženskim grudima?

    Da li bi otkrivala svoje u javnosti (kad ti je vruće, npr.) da je to društveno prihvatljivo? Da li bi dojila bebu u autobusu, među prijateljima, na ulici...? Da li bi volela da možeš da se otkriješ, a da to ne bude shvaćeno na seksualni način?

    Odgovori me jako zanimaju. Može da odgovori svako ko hoće. :)

    OdgovoriIzbriši
  4. Odgovor na bilo koje od ovih pitanja ne bi ni na koji način pomogao diskusiji na zadatu temu.
    Niko od nas nije rastao mimo društva i niko od nas nije imun na slike i poruke koje nas okružuju. Svi smo svakodnevno okruženi slikama obnaženih i seksualizovanih žena. Svima nam se nameću isti ideali. Pitanje je samo da li ćemo malo dublje razmisliti o tome koji ideali nam se nameću i zašto baš ti.
    Šta bi, u ovom trenutku, postigla grupa obnaženih žena na ulici? Ne mnogo. Bile bi fotografisane, gledane, ali teško da bi ubedile svet da na žensko telo ne gleda kao seksualni objekat. Ne treba da se promeni količina odeće na ženama, već stavovi u društvu.

    OdgovoriIzbriši
  5. Mislila sam da bi bilo interesantno čuti mišljenja povodom toga. Meni bi pomogli jer bismo se spustili na nivo pojedinca, a ovako se mnogo priča uopšteno i o drugima.

    Da li su mediji i društvo samo istakli te naše slabosti, a nama se ne sviđa to što vidimo?

    Da li su za vaspitavanje i edukaciju više odgovorni roditelji ili društvo/mediji? Gde je u svemu tome škola tj. obrazovna ustanova? A gde smo mi kao pojedinci, kao ličnosti?

    OdgovoriIzbriši
  6. Baš mi je drago što se interesuješ.
    Na žalost, ova tema mora da se rešava na višem nivou, dakle ne može da se krene od pojedinaca i pojedinačnim akcijama.
    To bi konkretno značilo da bi škola igrala veliku ulogu u tome, i da bi kontrola medija trebalo da bude smislenija i stroža.
    Međutim, tamo gde bi škola mogla dosta da uradi (na primer na časovima seksualnog obrazovanja) toga kod nas još uvek nema, iako brojna istraživanja pokazuju da je neophodno (neobaveštenost mladih o polno prenosivim bolestima, kontracepciji itd). Na tim časovima bi sa mladima moglo da se priča i o seksualnosti i sl.
    Roditelji igraju izuzetno bitnu ulogu u vaspitanju dece. Naravno, ne može se roditeljima naložiti kako da vaspitavaju svoju decu, ali se deci mora staviti do znanja da određena ponašanja u društvu ne mogu da prođu bez obzira šta su im roditelji rekli. Na žalost, u našem društvu još uvek može da prođe sve.
    Što se tiče medija, jasno je da je u Srbiji PR još uvek na najnižoj grani, većinom se vode za onim "Sex sells" pa sve prodaju uz pomoć seksa. A nago/polunago žensko telo = seks.
    Što se tiče novina (internetskih i štampanih) broj tekstova koji ponavljaju da je žensko telo seksualni objekat (na razne načine, i ženske strane prednjače u tome; tekst sa B92/život o tome kako NE znači DA na žalost uopšte nije usamljen) bi se drastično smanjio kada bi se povećale kazne za plagijate ili kada bi to neko makar malo kontrolisao. Većina tih tekstova se preuzima sa stranih sajtova. Ali dok kod njih to objavljuju tabloidi koji nemaju nikakav kredibilitet kod nas će to osvanuti na B92 ili u Politici itd.
    Dakle, učiti, učiti i samo učiti. I mora da se odustane od toga da je muška seksualnost nezaustavljivi prirodni tornado kome ne smemo da se približimo jer će nas progutati. Kao što devojke žive u svetu koji ima šalje šizofrene poruke da treba da budu uspešne u karijeri, ali i odane supruge i predane majke koje zapostavljaju sebe zbog muževa i dece, tako i momci žive u svetu koji im u isto vreme šalje poruke da imaju pravo na svaku ženu, a sa druge strane da treba da čuju i poštuju kad žena kaže NE.

    OdgovoriIzbriši
  7. Koliko se škola shvata ozbiljno uopšte? A tek roditelji? I da li je to do roditelja ili dece... Do škole ili...
    Toliko puta počinjem ove komentare, ali samo mogu da konstatujem koliko treba da se radi u našoj državi u svakom njenom segmentu... Dok se išta od toga ne reši, zato mislim da mi, kao pojedinci, treba da uradimo šta je u našoj moći (da budeš sam svoj majstor), a da se ne zanosimo nekim globalnim promenama i time da postoji neki Veliki Roditelj koji kontroliše šta sme da se radi, a šta ne. U koga bismo, uostalom, imali poverenja da nam bude neko ko usmerava? Vlast, nastavnici, neki određeni čovek? A mediji i sve ostalo je samo pokazatelj kakvi smo. Ja se naravno iznova i iznova čudim kakvi su to bezobrazluci, nekultura među nama, ali eto... Cenzurom takvih stvari nećemo učiniti da njih nema. Ali slažem se da ne treba da se potencira zaglupljivanje (iako je to možda samo u našim očima?), zato ćemo promovisati neka druga mišljenja, stavove, što mislim da je i tebi cilj :)

    OdgovoriIzbriši
  8. Naravno da svako treba da uradi šta može za sebe i za ljude oko sebe (ne mogu da prelomim preko jezika/tastature 'da radi na sebi'), ali to ne može doneti korenite društvene promene. Može da ih potpomogne.
    Naša stvarnost je trenutno takva kakva je, ali promene koje se moraju desiti da bi ovaj konkretan problem, o kome je ovde reč (sputana/kontrolisana/zaklonjena ženska seksualnost), rešio, mora da deluje, pa u nedostatku boljeg termina - Veliki roditelj. U zemljama gde nije na snazi šerijatsko pravo žene koje su izvršile preljubi ne kažnjavaju se kamenovanjem, ali ne zato što su ljudi civilizovaniji, kulturniji ili su više uradili za sebe, već zato što je u jednom trenutku ta vrsta kažnjavanja zakonom zabranjena. I prošle su generacije i generacije (sigurno je u početku bilo onih koji su se bunili protiv te zabrane) i sada je u umu prosečnog čoveka da je to pogrešno (odnosno naučio je).
    Promovisanje drugačijeg mišljenja pomaže i dobro je, ali dok drugačije mišljenje ne usvoje ljudi u čijim rukama je moć (vlast, Veliki roditelj, kako god) malo šta će se korenito promeniti.
    Ali da bi drugačije mišljenje stiglo do njih mora se promovisati :) i učiti učiti i samo učiti :) Sve u svemu jedno bez drugog ne može, i tu si u pravu. Svako kao pojedinac može da uradi nešto, makar za svoje neposredno okruženje.

    OdgovoriIzbriši
  9. Razumem. Po svemu sudeći, potrebne su rigoroznije mere. :)
    Samo nastavi da pišeš, i slobodno češće. :)
    veliki pozdrav!

    OdgovoriIzbriši
  10. Marko Bojković14. 12. 2012. 23:49

    Andrej Pejić je nakon ove neprijatnosti kojoj je bio izložen od strane "Barns & Noble" odlučio da ipak pokrije svoje grudi:
    http://www.story.rs/vesti/svet-poznatih/19695-andrej-pejic-reklamira-push-up-grudnjak.html

    OdgovoriIzbriši
  11. > Da li tebe (kao ženu) uzbuđuju ovi trbušnjaci na Men's health? A grudi? A lica tih momaka? Da li ti je lepo da ih gledaš ili nešto treće?

    Lep muški torzo me uzbuđuje, mada preterano mišićavi nisu po mom ukusu. Smatram da je diskriminacija da se ženske grudi smatraju "previše" uzbudljivim, a muški torzo ne. Kada vidim zgodnog muškarca obnaženog do pojasa, okrenem glavu, ne buljim. Očekivala bih od njih da učine to isto.

    > Da li si ravnodušna prema obnaženim ženskim grudima?

    Nisam ravnodušna. Lepe su. Ipak, ne buljim ni u grudi žena koje su u toplesu na plaži.

    > Da li bi otkrivala svoje u javnosti (kad ti je vruće, npr.) da je to društveno prihvatljivo? Da li bi dojila bebu u autobusu, među prijateljima, na ulici...? Da li bi volela da možeš da se otkriješ, a da to ne bude shvaćeno na seksualni način?

    Da. Da, bih, i jesam. Da.

    Odgovori me jako zanimaju. Može da odgovori svako ko hoće. :)

    Odgovaram kao komentator, a razumem zašto Kuvarica kao autorka nije.

    Danica

    OdgovoriIzbriši

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...